Опузен

Опузен је град у Хрватској, који административно припада Дубровачко-неретванској жупанији.

Опузен
Опузен
Координате: 43.02°Н 17.57°Е / 43.02; 17.57
Држава	Хрватска
Жупанија	Дубровачко-неретванска
Управа
• Градоначелник	Иво Михаљевић
Становништво
• Укупно	3,242
Временска зона	УТЦ+1 (ЦЕТ)
• Љети (ДСТ)	УТЦ+2 (ЦЕСТ)
Поштански број	20355

Географија

Град Опузен налази се 12 километара узводно од ушћа ријеке Неретве. Долина ријеке Неретве, која се такођер назива и Зеленом долином, налазе се три града: Метковић, Опузен и Плоче. Град Метковић који се први пут спомиње 1442. године, град Опузен који је назив добио по тврђави Форт Опус коју су Млечани саградили 1684. и град Плоче који је најмлађе градско насеље које је суставно изграђивано тек посље 1945. године, иако се први пут спомиње 1387. под именом Порто Толеро.

Почевши од Опузена ријека Неретва рачва се у дванаест рукаваца, који су рај за шпортске риболовце. Опузен је познат по узгоју квалитетног поврћа и воћа, у првом реду мандарина и кивија.

Хисторија

Назив мјеста

Постоји неколико хипотеза о настанку имена Опузен од којих су најпознатије двије. Опузен је назив добио по тврђави Форт Упус коју су Млечани саградили 1684.год. У Опузену и ближњој околици откривена су археолошка налазишта из римског доба. Жупна црква св. Стјепана саграђена је 1883.год у неокласицистичком стилу.

Прва хипотеза тврди да се у имену мјеста Опузен крије латински коријен. Име мјеста дошло би од утврде коју су 1684. саградили Млечани и назвали је Форте Опус. Нестанком утврде и војничког логора који је био у близини нестала је ријеч Форте па је остао само Опус којем је додан суфикс – ен, и с тим је формулиран данашњи облик имена Опузен.

Друга вјеродостојнија хипотеза говори како се у имену Опузен не крије латински, већ хрватски корјен. Оток Посредница на којем лежи данашњи Опузен носило је име Опус, како је то видљиво из Цоронелијевих карата Неретве.

Но, још прије Јаков Петар Лукарић 1551. – 1615. (Луццари) назива утврду Кош Опусена. Оток је настао од муља којег је ријека наносила и таложила те је био склизак, тј. опузљив. На том мјесту стратешки важном саграђена је утврда Кош управо због неприступачности.

Због неприступачности народ га је назвао Опузина или Опуз, што је остало и у данашњој терминологији пучког говора Неретванске долине. Млетачки назив Форте Опус значио би утврда Опус или Опуз, тј. утврда постављена на мјесту Опуз.

Настанак мјеста

Подручје данашњег територијалног смјештаја Опузена посједује богату повијест. Ово подручје било је насељено већ у римско вријеме. Археолошка искапања из 1979. на предјелу Јесенске утврдила су како је на овом подручју постојало античко насеље из почетка наше ере. На темељу налаза утврђено је како је овај споменути локалитет имао врло важну улогу уласка из Јадрана у Неретву.

Приликом овог истраживања наишло се на објекте јавног карактера с мноштвом амфора, римске керамике, тегула (цријепови), те је уједно пронађен и мозаик на вапненој жбуци. Сама присутност римљана видљива је у првим слојевима утврде Брштаника грађевински елемент је специфичан за римско раздобље док присутност римских тегула и ваза, те натписа само поткрепљују ову чињеницу.

Велика повијесна насељења овог подручја догодила су се у средњем вијеку када је саграђена утврда Брштаник од 1254. – 1264. Права кулминација остварена је увођењем трговине у Неретву и оснивањем на отоку Посредници трговишта које је носило исто име.

Стјецањем повијесних околности те учесталошћу ратова ово подручје као и читава долина Неретве остала је празна. Крајем 17. стољећа у студеноме 1684. године, Млечани искористивши савез цара Леополда, папе Иноцента XI. и Пољске заратили су с Турцима у Далмацији уз помоћ домаћег становништва, те упловили у Неретву и саградили утврду Форте Опус. Турску кулу код Норина освојили су 19. студеног 1684. године те је тим потезом осигурано војно упориште у Неретви.

Пошто су се утврдили започели су придобивати пучанство Зажабља и околних крајева за насељење новоосвојеног подручја. У овој акцији посредник им је био дон Петар Драгобратовић који је једног од најугледнијих Зажабљанина Николу Нонковића придобио за ту идеју. Пошто је потписана капитулација између Нонковића и провидура Петра Валиера преко посредника дон Петра, Нонковић се обвезао на покорност Млетачкој републици као њезин поданик те на насељење већег броја католика на њиховом територију. С овим везањем домаћег становништва с Млечанима започиње активни живот Опузена и уједно читавог подручја доњег тока ријеке Неретве.

Уз утврду Форте Опус подигла су се насеља Смоково и Трново, обнавља се Брштаник те Опузен постаје средиште Неретве. Млетачка Република након освајања Читлука, данашње Габеле (БИХ) 1694. године Опузен је изгубио важност јер је војска и административна управа прешла у утврђени град Читлук. Крајем 1714. године Турци су навјестили Млечанима рат. Како Млечани нису жељели да Читлук падне у руке Турцима порушили су град а становништво преселили у Опузен и околицу. Од тада па до данас Опузен непрекинуто наставља своју повијест.

Градска насеља

У састав Града Опузена улази Бук Влака, насеље уз десну обалу Мале Неретве.

Култура и спорт

Култура

Културне установе

Млетачка Република није водила бригу око описмењавања не само Неретве већ свих освојених крајева, а самом свећенству није било допуштено поучавање. Падом Млетачке Републике и доласком Аустрије започело је с описмењавањем.

Пучка школа у Опузену отворена је 28. свибња 1798. године. Ово је била једина школа у Неретви до 1845. године када се у Метковићу отворила пучка школа а крајем 19. стољећа и осталим мјестима Неретве.

Према владиној одредби из 1823. опузенска школа спадала је у нижу пучку школу. До 1840. године учитељи су искључиво били свећеници а од те године и цивили. У првој половици 19. стољећа имала је два разреда. У Опузену је 1888. отворена и посебна женска школа. Ове двије спојене су у једну око 1895. године. До 1912. настава се одржавала у приватним кућама као у кући обитељи Гросси, обитељи Шарић и Анчић.

Школска зграда саграђена је 1912. насупрот опћинске зграде. Од краја другог свјетског рата школа носи назив Стјепан Филиповић. Нова школска зграда ради недостатка просторија у старој саграђена је 1981. године заједно са шпортском двораном.

Основна школа такођер је основана и у Подградини 1922. године а настава се одржавала у приватним просторијама обитељи Лује Матаге. Ова школа је отворена као подручна школа јер у самом Опузену већ тада није било простора за све ђаке. Послије другог свјетског рата настава се одржавала у кући Јуре Бјелиша Луле, те поновно код Лује Матаге.

Након што је саграђен Дом културе настава се почела одржавати у њему за прва четири разреда а виши разреди били су у Опузену. Ова подручна школа престала је с радом 1981. године када је отворена нова зграда школе.

У Опузену је такођер дјеловала и плетарска школа основана 1905. године. У почетку је била замишљена као занатска обртничка школа. У њој се изучавало плетење кошара од прућа, а касније израда намјештаја од племенитог материјала. Због недостатка ученика прекинула је с радом 1. листопада 1959. године, кад се отвара средња пољопривредна школа, но и она због недостатка ђака бива затворена након неколико година. Такођер у Опузену је дјеловала и грађанска школа отворена 1928. године но убрзо је престала с радом због незаинтересираности.

У културном животу мјеста велику улогу одиграла су разна друштва попут: Хрватска неретванска слога основана 1890. године, а укинута 1925. године, Пучка читаоница основана 1908. године а прекинула с радом 1914. године, Хрватски сокол, Југославенски сокол, Хрватски католички орао, Хрватско кутурно друштво Напредак, Сељачка слога и нека друга.

Од вјерских друштава треба истакнути удругу Вјечног Ружарија и Друштво Срца Исусова за накнадну свету причест. Но, највише пажње од свих осталих друштава плијени братовштина Пресветог Сакрамента. Основана је 1759. године на потицај макарског бискупа Стјепана Блашковића. Спада у најстарије вјерско друштво у Неретви. Њезина правила и записници данас се налазе у жупском уреду. У почетку је братовштина бројила 22 члана, но 1840. године број чланова је порастао на 70. Није била привилегирана нити за један слој, тако да су чланови били из разних сталежа, од припростих тежака до значајних и угледних људи. Такођер вриједно је споменути да су у братовштини биле и жене.

На главном олтару налази се барокна слика Богородице, рад непознатог мајстора млетачке школе из 1752.год. Недалеко од Опузена изнад Подградине налазе се остатци средњовјековнога града Брштаника који је 1382.год дао подићи босански краљ Твртко. Брштаник су у XV.стољећу срушили Турци, а послије су га обнављали Млечани и Аустријанци.

Помоћни сплитски бискуп Вицко Цима 1858. у походу спомиње братовштину са 40 чланова. Почетком 20. стољећа братовштина се скоро распала па се стога кренуло на обнову.

Састављен је нови правилник којег је Бискупијски ординаријат потврдио 1907. године. Новоуписаних у новоформирану братовштину било је око 114. Правила су још једном реформирана 1934. године а братовштина дјелује и данас и броји око 30 чланова

Посебно важни културни догађаји везани за град Опузен и околицу, а истовремено повезани с туристичком понудом града јесу "Опузенско лито" и фестивал забавне глазбе "Мелодије Хрватског југа". Ипак од свих културних и спортских приредби насталих у опузенској радионици засигурно је једна од најатрактивнијих спортских манифестација уопће "Маратон ладја". Тај спортски спектакл - веслање 22,5 км током Неретве осмишљен је управо у Опузену од чланова опузенске удруге КУУНГО - (Културно умјетничка удруга Неретвански гусари Опузен), постао је свенеретвански спортски догађај који плијени атрактивношћу.У утрци судјељује око 35 лађа сваке године из долине Неретве и свијета.

Споменици

Један од архитектонски најважнијих споменика који се сачувао до данас је утврда Брштаник. Средњовјековна утврда саграђена је 1373. године од босанског краља Твртка на темељима већ постојеће римске утврде. Осим фортификацијске улоге у средњем вјеку уједно је био и трговиште са складиштима соли, а подно њега налазило се краљевско бродоградилиште. Иза 1395. године нема никаквог спомена ни о утврди ни о трговишту. Брштаник какав се данас налази обновљен је 1686. године од Млетачке Републике, а своју функцију утврде с војном посадом задржат ће до 1878. године. Од 1886. године служи као болница за обољеле од колере. Брштаник је 1938. године запаљен и данас се налази у рушевном стању.

Најљепши грађевина је жупна црква светог Стјепана првомученика, који је био и небески заштитник Читлука. На мјесту данашње грађевине грађено је неколико мањих и неугледних црквица. Данашња црква саграђена је 1883. године док је понутрица довршена 1884. године. Грађена је у неокласицистичком стилу и у облику латинског крижа. Од црквеног инвентара истичу се Билинићеви олтари од карарског мрамора и то главни олтар св. Стјепана и покрајни св. Анте. Олтар БДМ од бијелог карарског камена саграђен је тек 1932. такођер у Билинићевој радионици. Од умјетничких остварења црква посједује два умјетничка дјела непроцјењиве врједности. Слика Безгрешног Зачећа с почетка XVIII. стољећа од непознатог аутора с барокним покретним олтаром од позлаћеног дрва. Друго, можда значајније дјело је олтарна пала Мучеништво св. Стјепана коју је насликао Филип Налди из Фирензе 1752. године. Посебност ове слике је то што приказује Жидове у турским ношњама како каменују св. Стјепана. Слика је рестаурирана у три наврата 1872. године у Венецији, 1981., 1998. године у рестаураторском заводу у Сплиту.

На мјесном гробљу налази се црква св. Рока која се први пут спомиње 1759. године у правилнику братовштине пресветог сакрамента. Биљешка из пастирског похода који је обавио каноник Јосип Павловић Лучић из 1786. године уопће је не спомиње. Крајем XVIII. стољећа тај исти каноник прегледао је цркву и подјелио одријешење мртвима. Од инвентара цркве истичу се два медаљона Срца Исусова и Маријина, које је насликао Филиппи из Вероне 1855. године, те је велика олтарна слика непознатог аутора.

Године 1739. саграђена је православна црква посвећена Узнесењу БДМ. Налази се у Трнову, а црква не попсједује ништа важно.

Од осталих зграда своју привлачност посједује опћинска зграда из 1888. године. Од споменика истиче се споменик мелиорације Неретве у облику обелиска 1885. године на Риви, те споменик у Опузенском парку “Побједа над мочваром” подигнут 1975. године од домаћих умјетника Драгана Поповића и Мате Печића.

Од покретних умјетничких остварења античке пласике донесених из Нароне најважнији су антички ципус с натписом, обрубљен бујним вегетабилним витицама из Флавијевског раздобља. У Опузену се налази торзо императора из Трајанова времена и добро очувана статуа жене која је по свој прилици кориштена у почасне или гробне кипове. Није искључено да се радило чак и о статуи царице јер има рупу за уметање главе.

Аугустеум Нароне, са 15 сачуваних великих кипова, од укупно, вјеројатно, преко 20, представља најбројнију скупину римских царских кипова досад уопће пронађену. Осим Ливије из Аугустова доба, новим открићем споја главе и тијела кипа - који је приказан на марци Хрватске поште - дошло се и до другог Ливијина кипа, из Тиберијева доба, који је настао између 14. и 21. год. по Кр. Кип је висок 184 цм. Тијело је од пентеличког мрамора а глава од мрамора из Пароса.

Ливиа Друсилла, рођена 58. пне., умрла 29. по Кр., у првом браку била је жена римског војсковође Тиберија Клаудија Нерона, мајка је цара Тиберија и војсковође Нерона Клаудија Друза. 38. пне. удала се за Октавијана, будућег цара Аугуста. Царски намјесник у провинцији Далмацији Публиус Цорнелиус Долабелла симултано је у Нарони поставио кип Тиберија и кип Ливије, који је сада добио назив «Оxфорд-Опузен Ливија». Ливија, као мајка цара, доживјела је у Тиберијеву раздобљу још веће части од оних које је имала у Аугустову периоду. Кад је за вријеме Клаудија 41. коначно деифицирана, њезин је култ у Нарони још нарастао; наиме два натписа тада спомињу њезина свећеника: сацердос Дивае Аугустае.

Ливијин култ у Нарони, и прије овог открића, потврђивали су натписи, као и портрет изложен у Асхмолеан музеју у Оxфорду, који је био прибавио Сир Артхур Еванс у Метковићу 1878. (претходно га је био уочио Миховил Главинић, ујесен 1874.). Мраморна Ливијина глава из Асхмолеан музеја, Университy оф Оxфорд, на изложби је и вишегодишњој посудби Археолошком музеју – Сплит, од 18. просинца 2000., захваљујући управи Музеја (Виситорс оф тхе Асхмолеан Мусеум), и његову директору др. Цхристопхеру Броwну и кустосу проф. др. Мицхаелу Вицкерсу. Тим великодушним придоносом валоризацији Ливијина портрета и кипа, истакнута је сурадња између два музеја, оxфордског, најстаријег у Енглеској и у сјеверозападној Еуропи, и сплитског, најстаријег у Хрватској и у југоисточној Еуропи.

Настојање да се пронађе торзо који би одговарао оxфордској глави трајало је дуго и изазвало велику позорност медија, како хрватских тако и британских. У лондонском Тхе Тимес, из пера Нормана Хаммонда, професора на Бостонском свеучилишту и Тимесова дописника за археологију објављена су чак четири чланка:

• Хоw а мурдероус матриарцх лост хер хеад, 25. листопада 2000;
• Оxфорд тхриллед бy хеадлесс торсо дисцоверy, 22. студеног 2000;
• Тwо хеадс оф Ливиа аре беттер тхан оне, 4. травња 2001;
• Бодy оф евиденце ресолвес тхе мистерy оф Ливиа'с хеад, 20. липња 2001.

22. сијечња 2001. недвојбено је утврђено да је спој оxфордске главе и торза кипа који се чувао у Опузену перфектан. Опузенски торзо био је пронађен прије 1847. у Нарони, највјеројатније заједно с другим кипом, за којега се установило да је био из Аугустеума, Тиберијем. Торзо је први споменуо Сир Гарднер Wилкинсон, који га је видио у Опузену и о њему писао 1848. године. Директор сплитског Археолошког музеја Миховил Главинић, који је забиљежио Ливијину и Меркурову главу ујесен 1874., видио је и торзо те исте године. Кипови су пренесени у Опузен 1847. или нешто раније, и то под водством Анђела Видовића, префекта, у његову кућу у Опузен. Будући да је и Град Опузен посудио торзо сплитском Археолошком музеју, «нови» је кип Оxфорд-Опузен Ливије свечано представљен у том музеју 14. свибња 2002.

Тај је кип потом представљен широј хрватској и еуропској јавности захваљујући великом пројекту изложбе о Аугустеуму Нароне, који је остварио Емилио Марин, водитељ радова у Нарони од 1988. до 2004. Изложбе су пратила четири каталога. У Сплиту је изложба Аугустеум Нароне – Сплитска сиеста наронских царева одржана од 4. свибња до 15. липња 2004., у Оxфорду Тхе Рисе анд Фалл оф ан Империал Схрине – Роман сцулптурес фром тхе Аугустеум ат Нарона од 6. српња до 17. листопада 2004., у Барцелони Диво Аугусто – Ла десцоберта д'ун темпле ромà а Цроàциа – Ел десцубримиенто де ун темпло романо ен Цроациа од 4. студеног 2004. до 30. сијечња 2005. У Ватикану се изложба L'Аугустеум ди Нарона – Рома ал ди лà делл'Адриатицо одржава од 22. вељаче до 18. свибња 2005. У Загребу ће се пак одржати у Глиптотеци ХАЗУ од 10. липња до 31. просинца 2005. На тај је начин Оxфорд-Опузен Ливија из Нароне постала одличном велепосланицом хрватске археологије те амбасадором добре воље између Хрватске и Велике Британије.

У Асхмолеан музеју у Оxфорду у сурадњи с Ахеолошким музејом у Сплиту и уз подршку Велепосланства РХ у Лондону, отворена монументална изложба римских скулптура пронађених у налазишту Аугустеум у предјелу античке Нароне у Хрватској. Изложба под називом »Успон и пад царског храма: римска скулптура из Аугустеума у Нарони« (Тхе Рисе анд Фалл оф ан Империал Схрине: Роман Сцулптуре фром тхе Аугустеум ат Нарона), допремљена је из Археолошког музеја у Сплиту и остат ће отворена у Оxфорду до 17. листопада 2004.

Средишњи изложак изложбе чине, овом пригодом сједињени, глава царице Ливије, супруге цара Аугустуса, која се отприје налази у Асхмолеан музеју у Оxфорду, и торзо Ливије, који је стигао из Археолошког музеја у Сплиту. Цјелокупно налазиште, на којем је пронађен торзо, откривено је 1995. године у селу Вид, код Метковића. Рушењем постојећих објеката у селу откривени су остаци римског храма те одређени број људских фигура којима су недостајале главе. Једно од њих била је и Ливија, чију је главу донио у Асхмолеан музеј још 1878. године Сир Артхур Еван, тадашњи балкански дописник листа »Гуардиан« из Манцхестера. Након што су у Асхмолеан музеју сазнали да је ископавањима у Хрватској откривено тијело Ливије, почели су припреме да се глава и тијело римске царице споје, прво у Хрватској, а сада и у Великој Британији.

Уводно предавање пред отворење изложбе одржао је др. Емилио Марин, директор Археолошког музеја у Сплиту, а изложбу је отворио Јошко Паро, велепосланик РХ у Великој Британији.

Статуа античке жене била је изложена у Градској вијећници у Опузену све док није спојена с главом из Оxфорда.

Спорт

• Ногометни клуб "Неретванац", основан 1932. године
• Рукометни клуб "Опузен - Сливно", основан 1977. године

Образовање

Град Опузен је међу првима у Далмацији прије више од двјесто година (отворена 18.свибња 1798.) имао основну школу, која је изњедрила многе интелектуалце. Данас у Опуезену осим основне поновоно дјелује и средња школа(која је укинута седамдесетих година) са смјеровима пољопривредни техничар и комерцијалист.

Знамените личности

• Жељко Бабић, познати рукометаш и изборник рукометне репрезентације Хрватске

Вањске везе

Опузен на Wикимедијиној остави

• НК Неретванац Архивирано 2017-09-21 на Wаyбацк Мацхине-у