Нилски крокодил

Нилски крокодил (Цроцодyлус нилотицус), јена од три врсте крокодила који живе у Африци и друга највећа крокодилска врста. Нилски крокодили живе у Африци јужно од Сахаре и на Мадагаскару. На лошем су гласу јер нападају људе. Иако врсти не пријети изумирање, популације у многим афричким државама су у опасности од нестајања.

Нилски крокодил
Научна класификација
Царство:	Анималиа
Кољено:	Цхордата
Разред:	Рептилиа
Ред:	Цроцодилиа
Породица:	Цроцодyлидае Лауренти 1768.

Цроцодyлус нилотицус

Знанствено име Цроцодyлус долази од грчке ријечи крокодеилос која дословно значи "шљунак који гмиже" или "из ријеке Нила" (кроко = шљунак; деилос = гмизати или човјек) и односи се на изглед крокодила. Нилотицус на латинском значи нилски.

Станиште и распрострањеност

Распрострањеност нилских крокодила

Нилски крокодили живе дуж ријека и језера, настањују слатководне мочваре, а у неким случајевима живе међу естуарима и шумама мангрове.

Могу се наћи широм Африке јужно од Сахаре па све до Јужноафричке Републике. Такођер насељавају сјеверни део Мадагаскара и ријеку Нил. Не тако давно нилски су крокодили су живели у Израелу, Јордану и Алжиру. Више не насељавају ни делту Нила, ни приобалне дијелове Средоземног мора.

Изглед и грађа тијела

Нилски крокодили имају кожу која варира од сиве до маслинасто-зелене боје, са жуто-бијелим обојеним трбухом са доње стране од које се праве скупоцјени предмети. Како постају старији, боја коже је све тамнија. Кожа је дебела и састављена од коштаних елемената у облику плоча. Имају дугачак и мишићав реп. Предње ноге имају по пет прстију, а задње су са по четири прста спојена опнама за пливање. Као и сисавци имају чврсто непце које дијели путеве зрака од усне шупљине. Ноздрве, уши и очи се налазе на врху главе, тако да је остали дио тијела под водом. Посједују два очна капка и прозирну опну жмурњачу која лежи испод њих. Њихове снажне вилице су опремљене са укупно 64-68 оштрих зуба у облику купе. Са сваке стране уста се налазе пет зуба на предњем дијелу горње вилице, 13 или 14 у осталом дијелу горње вилице и 14 или 15 зуба са обје стране доње вилице. Немају пљувачне жлезде и мокраћни мјехур. Желудац им је мишићав и садржи каменчиће за мљевење хране. Као и код птица и сисаваца, срце је подијељено на двије коморе и двије преткоморе.

Нилски крокодили у Диснеyевом животињском царству

Величина

Нилски крокодил је највећи афрички гмаз. Достиже дужину до 5 метара, а ријетко кад и до 6.1 м. Одрасли мужјаци теже 500 килограма, док је било примјерака од преко 900 кг. Као и сви крокодили и код нилских је присутан сполни диморфизам - мужјаци су за 30% крупнији од женки. Највећи живи примјерак је крокодил људождер из Бурундија по имену Густав; вјерује се да је дугачак 5, 5 м. Такви дивови су данас ријетки; много више их је било прије масовног лова тијеком 1940-тих и 1950-тих година.

Парење и размножавање

Јаја нилског крокодила

Мужјаци постају сполно зрели када достигну дужину тијела од око 3 метара. Женке су сполно зреле када су од 2 до 2, 5 метара дугачке. Да би нарасли до те дужине, потребно је да прође око десет година.

Тијеком сезоне парења, мужјаци привлаче женке риком, ударањем њиховим њушкама по води, издухавањем воде из носа и другим оглашавањима. Већи мужјаци настоје да буду успјешнији у том потхвату. Када успију привући женку, почињу се међусобно додиривати и мазе своје чељусти и трепере под водом. Женке полажу јаја два мјесеца након парења.

Гњеждење траје у студеном или просинцу, у вријеме сушне сезоне у сјеверној Африци и кишне сезоне на југу Африке. Најпривлачније области гњеждења су пјешчане обале, ријечна корита или ријечне обале. Женка тада ископава рупу неколико метара удаљену од обале, дубоку и до 50 центиметара. У њу ће положити између 25 и 80 јаја. Број јаја варира од популације до популације, док је просјечан број око 50. Више женки се у близини заједно гњездити. Јаја су слична кокошјим, али имају много тању љуску.

Након што их снесе, будућа мајка јаја закопава пијеском, а инкубација траје три мјесеца. Мужјак обично остане у близини гнијезда да би га оба родитеља могла бранити од било кога ко се приближи њиховим јајима. Женка напушта гнијездо само да би се расхладила, тако што би се само накратко загњурила у воду или склонила у хладовину. I поред превелике родитељске бриге, људи, варани и друге животиње успију опустошити гнијездо док је мајка накратко одсутна.

Прије него што се требају излећи, млади се оглашавају производећи звукове високе фреквенције, сличне звиждању, што је знак да мајка може откопати гнијездо. I мужјак и женка имају обичај да узму јаја у уста, превртајући га између језика и горњег непца да би помогли младима да пробију љуску и излегу се. Када се излегу, женка води младе или их чак ставља у уста да би их пренијела до воде.

Крокодили су организми, попут корњача, чији спол не овиси о генетици, већ од просјечне температуре тијеком њихове инкубације. Ако је температура у гнијезду испод 31, 7 °Ц или изнад 34, 5 °Ц на свијет ће доћи женка. Мужјаци се коте једино ако је температура у границама распона тих пет ступњева.

Млади су око 30 центиметара дугачки када се излегу, и за толико расту сваке године. Мајка ће младе штитити у наредне двије године. Понекад их носи на леђима да би спријечила да буду поједени од корњача и водених змија. Када напуне двије године, млади су већ око 1, 2 метра дугачки. Тада напуштају област око гнијезда, избјегавајући територије старијих и крупнијих крокодила.

Животни вијек нилских крокодила није сасвим одређен, али веће врсте као нилски крокодил живе дуже, од 70 до 100 година. У заточеништву живе до 56 година.

Прехрана

Млади се хране кукцима и малим воденим бескраљежњацима, али убрзо прелазе на крупнији улов - једу водоземце, гмазове и птице. Код одраслих крокодила, 70% прехране чине рибе и други мањи краљешњаци, иако могу уловити скоро сваког краљежњака који дође пити воду до обале, осим одраслих слонова и воденкоња. Познато је да једу зебре, младе воденкоње, биволе, павијане, гнуове и друге антилопе.

Вањске повезнице

• Нилски крокодил на еол.орг