Мирко Фикет
Мирко Фикет - Месарић (Сукинац крај Крижеваца, 25. листопада 1899. — Вировитица, 7. травња 1976.) био је судионик Народноослободилачке борбе, политичар у СР Хрватској и народни херој Југославије.
Животопис
уредиРођен је 1899. године у селу Сукинцу крај Крижеваца, у сиромашној радничкој обитељи. Отац му је био шумарски радник, а и Мирко је, до 1941. године, радио на шумским радилиштима. Није ишао у школу, већ га је мајка подучавала код куће[1]. Године 1913., преселио се у Левиновац поред Вировитице, гдје су његови родитељи купили земљу. Отац му је погинуо у Првом свјетском рату, тако да му је мајка остала сама с осмеро дјеце. Чланом Комунистичке партије Југославије постао је 15. рујна 1940. године.[2]
Други свјетски рат
уредиОдмах послије окупације Југославије, 1941. године, прикључио се Народноослободилачком покрету. Унаточ пријетњама, одбио је да се, послије успостављања НДХ, прикључи усташком покрету, што су од њега захтијевали локални усташе. Повезао се с комунистима и другим људима спремним на борбу из сусједних села.[3]
Када је у вировитичком крају формирана прва скупина наоружаних Срба, Мирко јој се придружио, иако је у њој одлучујући утјецај имао шовинист и четник Јово Косановић. Крајем 1942. године, прешао је у Штаб Треће оперативне зоне, гдје је обављао курирске и друге послове. У вељачи 1944. године, повучен је на позадински рад. Постао је члан Опћинског комитета КП Хрватске у Пивници, а затим и члан Котарског народног одбора те, поткрај 1944. године, члан Обласног комитета КПХ у Вировитици.[2][3]
Као члан прве групе наоружаних Срба у вировитичком крају, Мирко је ускоро придобио симпатије већег дијела бораца и остао у групи унаточ Косановићевим настојањима да га убије, не трпећи га ни као комуниста ни као Хрвата. Фикетовом заслугом, та група је, већим дијелом, прешла потпуно на страну НОП-а. Косановић је, с још неколицином својих присталица, био стријељан као издајник. Мирко је, међу осталима, судјеловао у борбама на Лому, Кућанцима, Ораховици, Дреновцу, Вилић-Селу, Чаглину, Малим и Великим Бастајима, Миоковићеву, Сирачу, Хум-Варошу, Левиновцу и осталим мјестима.[2]
Када су га, крајем 1941. године, са скупином бораца, опколили усташе у селу Кометнику, успио је извући цијелу скупину. Почетком 1942. године опколило га је, с још тројицом субораца, неколико стотина усташа, усред дана, у шумици код Левиновца, покрај Вировитице. Опкољени партизани су се упустили у борбу против непријатеља и успијевали држати одступницу до поноћи. Послије погибије својих субораца, Мирко је наставио борбу сам и захваљујући прецизном гађању (још прије рата био је познат као одличан стријелац), оборио је десетак усташа, који су му се покушали приближити. То је поколебало преостале усташе и Мирко је успио извући се из обруча. Тај догађај, посебице што су у тој борби судјеловали и усташе из његова села, донио му је углед у околним селима. За вријеме рата, усташе су му уцијенили главу на 150 000 куна.[2][3]
Послијератна каријера
уредиПослије рата, радио је у свом крају. Био је члан Котарског комитета КПХ у Вировитици, шеф одсјека за здравље и социјалну политику у котару, члан Суда части и остало. Године 1953., отишао је у мировину због болести.[3]
Умро је 7. травња 1976. године у Вировитици. Покопан је на вировитичком гробљу.[4]
Носитељ је Партизанске споменице 1941. и више осталих одликовања. Орденом народног хероја одликован је 24. српња 1953. године.[2][3]