Мануел Белграно
Мануел Белграно (Буенос Аирес, 3. јун 1770. - Буенос Аирес, 20. јун 1820.) био је војсковођа у Рату за независност Аргентине.[1]
| Мануел Белграно | |
|---|---|
|
| |
| Информације | |
| Рођење | 3. јун 1770. Буенос Аирес, Вицекраљевство Рíо де ла Плата |
| Смрт | 20. јун 1820. Буенос Аирес, Вицекраљевство Рио де ла Плата |
Биографија
уредиНакон студија права у Шпањолској, Белграно је 1794. постављен за секретара моћног цеха трговаца Буенос Аиреса. На том се послу истакао као заговорник либералних идеја, нарочито у образовању и економским реформама.[1]
Прво војно искуство стекао је за вријеме неуспјешне британске инвазије на Вицекраљевство Рíо де ла Плата 1806.-07. То је било вријеме Наполеонских ратова кад су све везе са Вицекраљевства са колонијалном метрополом1810. прекинуте.[1] Белграно је постао члан владајуће хунте која је покушавала сачувати територијални интегритет те бивше колоније. Прославио се након што је 1812. својим декретом усвојио будућу Заставу Аргентине.[1]
Након што су удаљени дијелови земље одметнули, Белграно је послан са малом војском на териториј данашњег Парагваја, да га стави под власт хунте, али није успио. Касније је поразио снаге одане Шпањолском Империју на сјеверозападу код Туцумáна и Салте, али је 1813. поражен у Горњем Перуу (данашња Боливија). Због тог је 1814. смјењен, а на његово мјесто је постављен Јосé де Сан Мартíн.[1]
Белграно је као и многи други лидери Јужноамеричког покрета за независност, у души остао монархист, због тог је заједно са Бернардином Ривадавијом отишао у Европу у неуспјешну потрагу за добрим монархом.[1]
