Магистер Милитум
Магистер милитум ("вођа војника", дословно преведено) је био чин коришћен у касном Римском царству од времена Константина Великог. Магистер милитум означава најчешће високог војног официра који је након цара врховни заповједник војске на неком подручју. Тијеком 5 вијека титула магистер милитум се де фацто спојила с модерном титулом премијера, а особе које су је имале преузимају управљање Римским царством док се цареви у Западном римском царству налазе у њиховој потпуној контроли тако да су вршили једино церемонијалне послове и избор новог магистер милитума након смрти особе која је тај посао обављала до своје природне или насилне смрти.
Древни Рим | |||
Чланак је дио серије: | |||
| |||
Периоди | |||
---|---|---|---|
Римско Краљевство 753. пне. – 510. пне. Римска Република | |||
Редовни магистрати | |||
| |||
Изванредни магистрати | |||
| |||
Титуле | |||
Император
| |||
Институције и право | |||
| |||
Друге државе |
Најпознатији од тих моћних магистер милитума-премијера су били Стилихон, Флавије Аеције и Рицимер који заједно владају 53 од задње 82 године Западног римског царства
Осим основне титуле магистер милитум која је вредила за цијело подручје царства постојале су и њене "слабије" верзије које су се додјељивале само за управљање одређене покрајине.
Списак Магистри Милитума
уреди- Флавије Баутон
- 352-355: Клаудије Силван
- 389-394: Арбогаст
- 394-408: Стилихон
- 410с-421: Констанције III
- 433-454: Флавије Аеције
- 455: Авит
- 455-456: Ремистус
- 456-472: Рицимер
- 472-473: Гундобад
- 475-476: Орест