Липаза је ензим који катализује формирање или раскидање (хидролизу) масти (липида).[1] Липазе у поткласа естераза.

Приказ панкреасне липазе (ПЛРП2) морког прасета. ПДБ 1ГПЛ.

Липазе имају есенцијалне улоге у варењу, транспорту и преради дијетарних липида (е.г. триглицерида, масти, уља) у већини, ако не и у свим, живим организмима. Гени који кодирају липазе су чак присутни и у појединим вирусима.[2][3]

Функција

уреди

Већина липаза делује на специфичној позицији на глицеролној основи липидног супстрата (А1, А2 или А3) (танка црева). На пример, липаза људског панкреаса (ХПЛ),[4] која је главни ензим за разлагање дијетарне масти у људском дигестивном систему, конвертује триглицеридне супстрате уља у моноглицериде и масне киселине.

Неколико других типова липаза се јавља у природи, попут фосфолипаза[5] и сфингомијелиназа,[6] међутим оне се обично разматрају засебно од "конвенционих" липаза.

Неке липазе изражавају и излучују патогени организми током инфекције. Цандида албицанс има посебно велики број различитих липаза, са широким спектром липидног дејства. То доприноси истрајности и вируленцији C. албицанс у људском ткиву.[7]

Структура и каталитички механизам

уреди

Разноврстан низ генетички јединствених липаза је нађен у природи. Оне представљају неколико типова савијања протеина и каталитичких механизама. Већина липаза има структуру алфа/бета хидролазног савијања[4][8][9][10] и користи хидролазни механизам сличан механизму химотрипсина у коме учествује серински нуклеофил, кисели остатак (обично аспартична киселина), и хистидин.[11][12]

Референце

уреди
  1. Свендсен А (2000). „Липасе протеин енгинееринг”. Биоцхим Биопхyс Ацта 1543 (2): 223–228. ДОИ:10.1016/S0167-4838(00)00239-9. ПМИД 11150608. 
  2. Афонсо C, Тулман Е, Лу З, Ома Е, Кутисх Г, Роцк D (1999). „Тхе Геноме оф Меланоплус сангуинипес Ентомопоxвирус”. Ј Вирол 73 (1): 533–52. ПМЦ 103860. ПМИД 9847359. 
  3. Гирод А, Wобус C, Зáдори З, Риед M, Леике К, Тијссен П, Клеинсцхмидт Ј, Халлек M (2002). „Тхе ВП1 цапсид протеин оф адено-ассоциатед вирус тyпе 2 ис царрyинг а пхоспхолипасе А2 домаин реqуиред фор вирус инфецтивитy”. Ј Ген Вирол 83 (Пт 5): 973–8. ПМИД 11961250. 
  4. 4,0 4,1 Wинклер ФК, D'Арцy А, анд W Хунзикер (1990). „Струцтуре оф хуман панцреатиц липасе”. Натуре 343 (6260): 771–774. ДОИ:10.1038/343771a0. ПМИД 2106079. 
  5. Диаз, Б.L., анд Ј. П. Арм. (2003). „Пхоспхолипасе А(2)”. Простагландинс Леукот Ессент Фаттy Ацидс 2-3 (2–3): 87–97. ДОИ:10.1016/S0952-3278(03)00069-3. ПМИД 12895591. 
  6. Гоñи Ф, Алонсо А (2002). „Спхингомyелинасес: ензyмологy анд мембране ацтивитy”. ФЕБС Летт 531 (1): 38–46. ДОИ:10.1016/S0014-5793(02)03482-8. ПМИД 12401200. 
  7. Хубе Б, Стехр Ф, Боссенз M, Мазур А, Кретсцхмар M, Сцхафер W (2000). „Сецретед липасес оф Цандида албицанс: цлонинг, цхарацтерисатион анд еxпрессион аналyсис оф а неw гене фамилy wитх ат леаст тен мемберс”. Арцх. Мицробиол. 174 (5): 362–374. ДОИ:10.1007/s002030000218. ПМИД 11131027. 
  8. Сцхраг Ј, Цyглер M (1997). „Липасес анд алпха/бета хyдроласе фолд”. Метходс Ензyмол. Метходс ин Ензyмологy 284: 85–107. ДОИ:10.1016/S0076-6879(97)84006-2. ИСБН 9780121821852. ПМИД 9379946. 
  9. Егмонд, M. Р., анд C. Ј. ван Беммел (1997). „Импацт оф Струцтурал Информатион он Ундерстандинг оф Липолyтиц Фунцтион”. Метходс Ензyмол. Метходс ин Ензyмологy 284: 119–129. ДОИ:10.1016/S0076-6879(97)84008-6. ИСБН 9780121821852. ПМИД 9379930. 
  10. Wитхерс-Мартинез C, Царриере Ф, Вергер Р, Боургеоис D, анд C Цамбиллау (1996). „А панцреатиц липасе wитх а пхоспхолипасе А1 ацтивитy: црyстал струцтуре оф а цхимериц панцреатиц липасе-релатед протеин 2 фром гуинеа пиг”. Струцтуре 4 (11): 1363–74. ДОИ:10.1016/S0969-2126(96)00143-8. ПМИД 8939760. 
  11. Брадy, L., А. M. Брзозоwски, З. С. Дереwенда, Е. Додсон, Г. Додсон, С. Толлеy, Ј. П. Туркенбург, L. Цхристиансен, Б. Хуге-Јенсен, L. Норсков, анд ет ал. (1990). „А серине протеасе триад формс тхе цаталyтиц центре оф а триацyлглyцерол липасе”. Натуре 343 (6260): 767–70. ДОИ:10.1038/343767a0. ПМИД 2304552. 
  12. Лоwе МЕ (1992). „Тхе цаталyтиц сите ресидуес анд интерфациал биндинг оф хуман панцреатиц липасе”. Ј Биол Цхем 267 (24): 17069–73. ПМИД 1512245. 

Литература

уреди

Повезано

уреди

Спољашње везе

уреди