Кинески календар

Кинески календар је лунисоларни календар који се користи у Кини, а са извесним модификацијама, и још неким земљама Далеког истока. У данашњој Кини се за већину свакодневних активности користи грегоријански календар, али се кинески још користи за обележавање традиционалних кинеских празника попут Кинеске нове године (тј. Пролећног фестивала), Дуан Wу фестивала и Фестивала средине јесени, као и у астрологији, за бирање повољног датума за венчање или отварање неке зграде. Пошто сваки календарски месец прати Месечев циклус, из њега је могуће одредити Месечеву мену (нпр. сваки 15. је пун Месец).

У Кини је традиционални календар познат као "пољопривредни календар" (поједностављени кинески: 农历, пинyин: нóнглì) а грегоријански као "обични" или "општи" календар (公历, гōнглì). Кинески календар се још назива и "Yин календар" (阴历, yīнлì) због својих лунарних аспеката, а чисто соларни грегоријански календар се онда назива "Yанг календар" (阳历, yáнглì). Кинески календар је такође називан "стари календар" (јìулì), након што је усвојен грегоријански као "нови календар" (xīнлì). На крају, календар је називан "Xиа /Шја/ календар" по династији Xиа по наводу да је у то време година почињала другим младим месецом после зимске краткодневице (као и данас).

Кинеска година у периоду 10. 2. 2024 - 28. 1. 2025. је (Небеско Стабло) Дрво и (Земаљска Грана) Змај.

Календарска правила

Следећа правила оцртавају кинески календар од 104. пне. Обратите пажњу да правила дозвољавају употребу било средњих или реалних кретања Сунца и Месеца, зависно од историјског периода.

Месеци су лунарни месеци. Ово значи да је први дан сваког месеца, који почиње у поноћ, дан астрономског младог месеца (младине) или коњукције. (али узмите у обзир да "дан" у кинеском календару почиње у 23 сата а не у поноћ)
Свака година има 12 редовних месеци, који се набрајају по реду (1 до 12) и имају алтернативна имена. Свака друга или трећа година има интеркалирани месец (閏月 рùнyуè), који може пасти после било ког редовног месеца. Има исти број као и тај претходни месец, али је означен као интеркалирани.
Сваки други јиéqì (соларни термин или период) кинеске соларне године је еквивалентан уласку Сунца у неки од знакова тропског зодијака (главни термин или врх знака тј. почетна тачка знака).
Сунце увек пролази зимски солстициј, тј. краткодневицу, (улази у знак Јарца) током 11. месеца.
Ако има 12 месеци између два наступања 11. месеца, бар један од ових 12 месеци мора бити месец током којег Сунце остаје непрекидно у истом зодијачком знаку (у њему се не догађају главни термин или врх знака). Ако се јавља само један такав месец, он је означен као уметнути, али ако се јављају два таква месеца, само је први тако означен.
Времена астрономских младина и уласка Сунца у зодијачки знак у Кинеској часовној зони (УТЦ+8) одређује опсерваторија на Пурпурној планини (紫金山天文台 Зǐјīнсхāн Тиāнwéнтáи) код Нанкинга коришћењем модерних астрономских прорачуна. Кинески Американци такође користе овај Нанкиншки календар, уместо дефинисања неког локалног. Зато за њих млад Месец може бити последњег дана претходног месеца по њиховом локалном времену у САД. Поред тога, они дефинишу границе дана према локалној зони у САД, чиме се не следи правило 1.

Зодијачки знак у који Сунце улази током месеца и еклиптичка лонгитуда улазне тачке обично одређују редни број редовног месеца. Месец 1, зхēнгyуè, дословно значи "главни месец". Сви други месеци су дословно нумерисани, "други месец", "трећи", "четврти" итд.

#	Кинеско име	Лонг.	Зодијачки знак
11	十一月 схíyīyуè	270°	Јарац
12	十二月 схí'èрyуè	300°	Водолија
1	正月 зхēнгyуè	330°	Рибе
2	二月 èрyуè	0°	Ован
3	三月 сāнyуè	30°	Бик
4	四月 сìyуè	60°	Близанци
5	五月 wǔyуè	90°	Рак
6	六月 лиùyуè	120°	Лав
7	七月 qīyуè	150°	Девица
8	八月 бāyуè	180°	Вага
9	九月 јиǔyуè	210°	Шкорпија
10	十月 схíyуè	240°	Стрелац

Постоје изузеци који спречавају да Кинеска нова година буде увек на други млад Месец после краткодневице, или који доводе до тога да тај празник буде после соларног термина "Кишна вода" (или "пролећне кише"). Изузетак ће се догодити 2033-34, када краткодневица буде други соларни термин у 11. месецу. Следећи месец је без улазака, чиме постаје уметнути; следи 12. месец који садржи соларне термине и Водолије и Риба ("велика студен" и "кишна вода"). Тако та година Тигра почиње на трећу младину од краткодневице и после јиеqи-а Рибе, 19. фебруара/вељаче. Други изузетак је био 1984-85, након што је Сунце током 11. месеца ушло и у Јарца на 270° и Водолију на 300°, па у следећем месецу ушло у Рибе на 330°, што би требало довести да то буде 1. месец. У следећем месецу није ушло ни у један знак. Како би се зимски солстициј задржао у 11. месецу, несуђени 1. месец је постао 12. месец, а месец после њега је постао 1. месец, због чега је Кинеска нова година била 20. фебруара/вељаче 1985. након што је Сунце већ ушло у Рибе током претходног месеца, уместо током месеца који је почео тим даном. Када се догоди месец са два уласка, то је увек негде између два месеца без иједног уласка (безулазни месеци). Обично је сам, или укључује краткодневицу или је у њеној близини, чиме је она у 11. месецу (правило 4) и када се бира који од два безулазна месеца постаје интеркалирани месец. У 1984-85. месец пред двоулазни 11. месец је био безулазни месец означен као уметнути 10. месец. Сви месеци од двоулазног до безулазног месеца који неће бити интеркалирани (уметнути) су по реду побројани са суседним редовним месецима (правило 2). Што се тиче задњег исказа у правилу 5, одабирања првог од два безулазна месеца између два 11. месеца, то није било потребно од последње календарске реформе и неће бити до случаја 2033-34., када ће се два двоулазна месеца налазити измешана међу три безулазна месеца, од којих ће два бити с једне стране месеца 11. Произведени преступни 11. месец је врло редак случај (детаљи на енглеском).

Овакви изузеци су ретки. Пуних 96,6 % свих месеци садрже само један улазак у зодијачки знак (тј. имају један главни термин или врх знака) и повинују се правилу нумерисања из табеле соларних термина, 3,0 % свих месеци су интеркаларни месеци (увек безулазни месеци између главних термина или врхова знакова). Свега 0,4 % свих месеци су или двоулазни месеци (имају два главна термина или врха) или су суседни месеци који се ренумеришу.

Таква ситуација је настала тек после реформе из 1645. Тада је постало неопходно да се један од месеци фиксира тако да увек садржи свој главни термин и дозволи било ком другом да повремено не садржи свој главни термин. За тај један месец је изабран 11. месец, зато што његов главни термин (зимски солстициј) чини почетак Кинеске соларне године ("суи").

Кинески лунарни календар и грегоријански календар се често синхронизују сваких 19 година (Метонски циклус). Већина Кинеза примећује да њихови кинески и западни рођендани често падају на исти дан пригодом 19, 38. итд. рођендана. Ипак, 19-годишњи циклус је само апроксимација, тако да ће образац после неког умношка од 19 година прећи на неки други 19-годишњи циклус.

Кинески зодијак (Дванаест животиња) се користи само у именовању година—не користи се у рачунању календара. Заправо, Кинези имају прилично другачији систем сазвежђа.

Месеци

Дванаест месеци је блиско повезано са пољопривредом, па могу бити алтернативно названи по биљкама - ево једног начина именовања, на латинском. [1] Архивирано 2011-11-03 на Wаyбацк Мацхине-у:

Бр.	Име	Објашњење	Почетак у 2024.
1	Применс (први месец)	正月: примус менси.	10. 2.
2	Априцоменс (месец кајсија)	杏月: пупољци кајсије.	10. 3.
3	Пеацименс (месец брескви)	桃月: пупољци брескве.	9. 4.
4	Плуменс (месец шљива)	梅月: меи зри.	8. 5.
5	Гуаваменс (месец гуава)	榴月: пупољци нара.	6. 6.
6	Лотуменс (месец лотоса)	荷月: пупољци лотоса (нелумбо).	6. 7.
7	Орцхименс (месец орхидеја)	蘭月: пупољци орхидеја.	4. 8.
8	Османтхуменс (месец османтхус-а)	桂月: пупољци османтхуса.	3. 9.
9	Цхрyсантхеменс (месец хризантема)	菊月: пупољци хризантема/кризантема.	3. 10.
10	Бенименс (добар месец)	良月: добар месец.	1. 11.
11	Хиеменс (зимски месец)	冬月: зимски месец	11. 12.
12	Ултименс (последњи месец)	臘月: последњи месец	31. 12.

Ознаке година

Владарске године

Традиционалне кинеске године нису биле континуално бројане, како је случај код нас са "нашом ером". Званично бројање година је чешће користило неки облик владарске године. Овај систем је започео 841. пне. током династије Чоу. Пре овога, године уопште нису биле означаване, па се историјски догађаји не могу прецизно датирати. Онда је наведене године краљ Ли од Чоуа (周厲王胡) збачен устанком (國人暴動), након чега је следећих 14 година земљом владало веће виших министара, период је познат као Намесништво. У овом периоду, године су означаване као Прва, друга, трећа... година Намесништва. Касније су године биле означаване као владарске године, нпр. 825. пне. је била означена као 3. година краља Сјуена од Чоуа (Xуан од Зхоу-а, 周宣王三年). Овај систем је коришћен до ране династије Хан када је цар Вен (Wен 漢文帝劉恒, 180-157. пне.) увео владарска имена (ниан хао). Након овога, већина царева је користила једно или више владарских имена да означе своју владавину. Обично би цар увео ново име по доласку на престо, а затим узимао нова имена да означи значајне догађаје или да прекине злу срећу. Али за време династије Минг (1368-1644.) цареви су обично имали само једно владарско име током владавине. За време наредне династије Ћинг то је постало правило. Овај систем се наставио до увођења републике, која је бројала Године Републике, почевши од 1912. То значи да је 1912. била 1. Година Републике, а 1949. је била 38. Те године је проглашена Народна Република Кина која је одабрала систем Наше Ере, у складу са међународним стандардима. Стари систем се још користи на Тајвану (званично Република Кина) којима је година 2007. еквивалентна 96. Години Републике.

Циклус Стабло-Грана

Главни чланак: Сексагенарни циклус

Други систем којим су се током историје у Кини означавале године је стабло-грана или сексагенарни циклус. Овај систем почива на два облика бројања: циклус од 10 Небеских Стабала и циклус од 12 Земаљских Грана. Свака година је именована паром од једног стабла и једне гране који се зове Стабло-Грана (干支 гāнзхī). Небеска Стабла су повезана са Yин Yанг-ом и Пет елемената. Текући 10-годишњи период је почео 2004. а пре тога 1994., 1984. итд. Земаљске Гране су повезане са дванаест знакова Зодијака. Свака Земаљска Грана је такође повезана са животињом, познатим као Дванаест животиња. Један 12-годишњи циклус почиње 2008., а пре тога 1996., 1984 итд. Пошто 10 Небеских Стабала и 12 Земаљских грана имају заједнички делитељ 2, догађа се само половина од могућих 120 комбинација стабло-грана (одн. Јин и Јанг се не помињу у ознаци године?). Тако настаје 60-годишњи (сексагесимални) циклус који се назива јиǎзǐ (甲子) по првој години у циклусу: Небеско Стабло "јиǎ" и Земаљска Грана "зǐ". Појам "јиǎзǐ" се фигуративно користи у значењу "пуног животног века"—онај који је живео дуже од једно ђацеа је очигледно благословен.

У почетку су се овим системом означавали дани а не године. Први доказ за ово је нађен на пророчишним костима из 14. века п.н.е (династија Шанг). Овај систем означавања датума се и данас користи и може се наћи у данашњим кинеским календарима. Мада се систем стабло-грана не може употребити да би се утврдио конкретан дан историјских догађаја, може помоћи у тачнијем претварању кинеских датума у друге календаре. Од времена династије Хан, циклус се користи и за означавање година. Овај 60-годишњи циклус непрекидно кружи и одређује животињу или знак под којим је особа рођена (видети Кинески зодијак). Ови циклуси нису били именовани и коришћени су заједно са владарским именима које је император проглашавао. Нпр. 康熙壬寅 (Кāнгxī рéнyíн) (1662.) је прва година 壬寅 (рéнyíн) током владавине Кāнгxī императора, што је било владарско име једног од царева из династије Qинг.

Месеци и сати се такође могу означавати Небеским Стаблима и Земаљским Гранама, мада се то углавном чини кинеским бројевима. У кинеској астрологији, четири пара Стабло-Грана (за годину, месец, дан и час) чине Осам Знакова (八字 бāзì).

Непрекидно бројане године

Не постоји универзално прихваћена епоха (почетна тачка кинеског календара). По традицији, календар је измислио легендарни владар Хуанг Ди (黄帝) у 61. години владавине, што би одговарало 2637. пне. пролептичког грегоријанског календара. Ову годину су многи користили као прву годину првог 60-годишњег циклуса кинеског календара, али неки други су као такву сматрали прву годину његове владавине, 2697. пне. Пошто две тачке раздваја тачно 60 година, није важно која се користи за утврђивање редоследа стабло/грана или астролошког знака у било којој следећој години. То значи да је 2008. година, година wùзǐ (Земље Пацова/Штакора) без обзира да ли бројимо године од 2637. или 2697. пне. Упркос традиционалне идентификације 2637. пне. као епохе календара, већина данас даје предност 2697. пне. Увођење континуалног нумерисања у кинески календар је углавном било од интереса Језуитима и другим западњацима који су навикли да календар буде непрекидан.

Али, почетком 20. столећа и неки кинески републиканци су почели да заступају широку употребу континуално нумерисаних стабло-грана циклуса, како би ознаке година биле независне од царевог владарског имена (што је било део њихових напора да делегитимизују династију Ћинг). Зато је Сун Yат-сен идентификовао 2698. пне. као почетак кинеског календара, овај избор су прихватили многи прекоморски Кинези ван југоисточне Азије попут Кинеске четврти у Сан Франсиску. Ипак, ово је била грешка из следећег разлога: ако је година која је почела 1984. била јиази (甲子 Дрво Пацов), онда би године 2637. пне., која је 77×60=4620 и 2697. пне., која је 78×60=4680 година пре 1984, биле такође године јиази, али не и 2698. пне. па је не треба узети као епоху. Грешка је вероватно потекла из превида чињенице да у нашој ери нема 0. године. Ипак, нека референтна дела на енглеском, попут Енцyцлопедиа Британница Алманац 2006 прихватају 2698. пне. као епоху.

Ако би смо узели 2637. пне. као епоху, 2008. је 4645. година. Уз епоху 2697. пне., 2008. је 4705. година. Ипак, модерни Кинези идентификују године само по Нашој Ери, па се 2008. неће називати ни 4645-том ни 4705-том.

Кореспонденција између система

У таблици су приказана имена година по стабло/грана систему и којим то западним (грегоријанским) годинама одговара. Године су део 79. сексагенарног циклуса (одн. 78. ако прихватате каснију епоху).

Јиǎзǐ (甲子) редослед	Стабло/ грана	Гāнзхī (干支)	Година... [Прим. 1]	Континуално [Прим. 2]	Грегоријански [Прим. 3]	Дан Нове године (цхūњиé, 春節)
15	5/3	wùyíн (戊寅)	Земља Тигар	4695	1998	28. јануар/сијечња
16	6/4	јǐмăо (己卯)	Земља Зец	4696	1999	16. фебруар/вељаче
17	7/5	гēнгцхéн (庚辰)	Метал Змај	4697	2000	5. фебруар/вељаче
18	8/6	xīнсì (辛巳)	Метал Змија	4698	2001	24. јануар/вељаче
19	9/7	рéнwǔ (壬午)	Вода Коњ	4699	2002	12. фебруар/вељаче
20	10/8	гуǐwèи (癸未)	Вода Овца	4700	2003	1. фебруар/вељаче
21	1/9	јиǎсхēн (甲申)	Дрво Мајмун	4701	2004	22. јануар/сијечња
22	2/10	yǐyǒу (乙酉)	Дрво П(иј)етао	4702	2005	9. фебруар/вељаче
23	3/11	бǐнгxū (丙戌)	Ватра Пас	4703	2006	29. јануар/сијечња
24	4/12	дīнгхàи (丁亥)	Ватра Свиња	4704	2007	18. фебруар/вељаче
25	5/1	wùзǐ (戊子)	Земља Пацов/Штакор	4705	2008	7. фебруар/вељаче
26	6/2	јǐцхǒу (己丑)	Земља Во(л)	4706	2009	26. јануар/сијечња
27	7/3	гēнгyíн (庚寅)	Метал Тигар	4707	2010	14. фебруар/вељаче
28	8/4	xīнмăо (辛卯)	Метал Зец	4708	2011	3. фебруар/вељаче

[Примедба 1: Почетак сваке зодијачке године би требао одговарати првом дану лунарне године.]

[Примедба 2: Како је изнад речено, значајне су тешкоће у установљењу основе за континуалну хронологију. Овде наведени бројеви су превисоки за 60 ако се прихвати епоха 2637. пне. одн. прениски за 1 ако се узме епоха 2698. пне. То значи да би 2008. могла бити и 4645. или можда 4706.]

[Примедба 3: У сваком случају, кореспонденција између лунисоларне кинеске и соларне грегоријанске године не може бити потпуна, јер им се Нове године разликују. Први месец, или месец и по, грегоријанске године, пре Кинеске Нове године, припадају претходној кинеској години. Тако би било прецизније рећи да 2008. одговара 4704-05. кинеској, односно да 4705. кинеска одговара 2008-09.]

Однос соларне и лунарне године

Пошто је кинески календар лунисоларан, постоји разлика између лунарне и соларне године. Лунарна година (年 ниáн) траје од једне Кинеске нове године до следеће. За соларну годину (歲 суì) се може сматрати било период између једне пролећне равнодневице и друге, или период између две краткодневице (зимска солстиција). За датуме/надневке се искључиво користи лунарна година, док се соларна година, нарочито она између краткодневица, користи за бројање месеци.

Часови дана

По традиционалном систему означавања сати, сваки дан је подељен на 12 јединица (時辰). Свака ова јединица одговара двама сатима нашег уобичајеног времена. Свака је названа по једној од 12 Земаљских Грана. Први јединица, Час Зи (子時), почиње у 23:00 сата претходног дана и завршава се у 01:00. Погубљења осуђених су се традиционално одигравали на пола Часа Wу (正午時), тј. у подне.

Други систем је делио дан у 100 једнаких делова, Ке-ова; сваки је трајао 14 минута и 24 секунде (14,4 минута), што је близу "четврти" или "кварату" западњачког сата. Ово је било на снази вековима, што значи да су Кинези први применили децимално време - много пре покушаја током Француске револуције. Али, пошто 100 није дељиво са 12 "часова", број ке-ова је био мењан у 96, 108 или 120 ке-ова у дану. Током династије Ћинг, број је званично утврђен на 96, што значи да је сваки ке трајао тачно четврт западног сата. I данас се ке често користи са значењем "четврт сата".

Кинески зодијак

Дванаест животиња (十二生肖 схí'èр схēнгxиàо, или колоквијално 十二屬相 схí'èр схǔxиàнг), које представљају дванаест Земаљских Грана, су по реду: пацов/штакор (или миш), во(л), тигар, зец, змај, змија, коњ, овца (или коза), мајмун, п(иј)етао, пас, свиња (или вепар).

Једна легенда описује овај редослед. Наводно, дванаест животиња се спорило око тога ко ће имати предност у циклусу година, па су кинески богови одлучили да се то реши такмичењем. Све животиње су се поређале на обали реке коју је требало да препливају, тако да ће поредак у календару бити одређен редоследом којим буду стизали на другу обалу. Мачак се питао како ће прећи, кад се плаши воде, а во се бринуо због слабог вида. Лукави пацов је предложио да он и мачак скоче на волова леђа и наводе га преко. Во је био упоран и вредан тако да није приметио комешање на својим леђима. Наиме, пацов се мачку, који ништа није слутио, пришуњао иза леђа и бацио га у воду. Баш кад је во стигао до обале, пацов је одскочио и тако завршио трку први. Лења свиња је стигла дванаеста. Тако је прва година названа по пацову, друга по волу, а свиња је добила последњу годину. Мачак је стигао прекасно да добије иједну годину (у вијетнамској варијанти календара мачка ипак има годину, уместо зеца) и заклео се да ће довека бити непријатељ пацова (мишева).

Соларни термин

Кинески месеци следе Месечеве мене. Због тога они не следе тачно годишња доба. Како би се фармерима помогло у одлуци када да сеју или жању усеве, састављачи календара су убацили 24 сезонска маркера, који следе сунчеву годину и називају се јиéqì 節氣 [2] Архивирано 2008-01-18 на Wаyбацк Мацхине-у. Реч Јиéqì дословно значи "Чвор времена", у метеоролошком смислу и може се превести као "Соларни термин". Сваки чвор је тренутак када Сунце достигне једну од 24 подједнако распоређене тачке дуж еклиптике, укључујући солстиције и еквиноксе, постављене у интервалима од 15°. Пошто су они соларног порекла, ови јиéqì-ји падају на приближно исти датум по грегоријанском календару, али у кинеском календару не праве неки очигледан образац. У таблици су дати приближни датуми, који се могу разликовати за један дан од године до године, зависно од утицаја преступних година у грегоријанском к. Јиéqì се објављују сваке године у фармерским алманасима. Кинеска нова година је обично младина најближа јиéqì-ју лìцхūн ("почетак пролећа", око 4. фебруара/вељаче). У таблици су ове мере дате по стандардној астрономској конвенцији еклиптичке лонгитуде, нула степени је тачка пролећне равнодневице. "Термин" може означавати период или границу, ово друго у случају да означава "главни термин", улазак у зодијачки знак.

Код нас се сматра да календарско годишње доба почиње солстицијем или еквиноксом, нпр. пролеће око 21. марта/ожујка, али Кинези сматрају да су те тачке средишта год. доба, па би почетак пролећа био поменутог 4. фебруара/вељаче. Тако термин "почетак пролећа" и блиски Пролећни фестивал падају у фебруару/вељачи, када је још хладно у умереним ширинама северне хемисфере.

Еклиптичка лонг.	Кинеско име	Грегоријански датум (прибл.)	Уобичајени Пр(иј)евод	Прим(ј)едбе
315°	立春 лìцхūн	4. фебруар/вељаче	почетак пролећа	...према кинеској дефиницији годишњег доба
330°	雨水 yǔсхуǐ	19. фебруар/вељаче	кишна вода (или пролећни пљускови)	топлије је, па ће пре падати киша него снег
345°	啓蟄 qǐзхé (驚蟄 јīнгзхé)	5. март/ожујка	буђење инсеката	...који су хибернирали
0°	春分 цхūнфēн	21. март/ожујка	пролећна равнодневица	досл. разделница пролећа (по кинеској дефиницији)
15°	清明 qīнгмíнг	5. април/травња	ведро и светло	фестивал када се обилазе гробови предака
30°	穀雨 гǔyǔ ор гǔyù	20. април/травња	житне кише	кише помажу житу да расте
45°	立夏 лìxиà	6. мај/свибња	почетак лета	...по кинеској дефиницији год. доба
60°	小滿 xиǎомǎн	21. мај/свибња	пуно зрно	житно зрно се формира
75°	芒種 мáнгзхòнг ор мáнгзхǒнг	6. јун/липња	жито у класу	досл.: расте осје ("брада" на класу)
90°	夏至 xиàзхì	21. јун/липња	летња дугодневица	досл. врхунац лета (тј. Сунчеве висине)
105°	小暑 xиǎосхǔ	7. јул/српња	мала врућина	врућина постаје неиздржљива
120°	大暑 дàсхǔ	23. јул/српња	велика врућина	најтоплије доба године
135°	立秋 лìqиū	7. август/коловоза	почетак јесени	...по кинеској дефиницији
150°	處暑 цхùсхǔ	23. август/коловоза	граница врућине	досл. остати у врућини
165°	白露 бáилù	8. септембар/рујна	бела роса	роса почиње да бели; знак јесени
180°	秋分 qиūфēн	23. септембар/рујна	јесења равнодневица	досл. разделница јесени (по кинеској дефиницији)
195°	寒露 хáнлù	8. октобар/листопада	хладна роса	роса почиње да мрзне
210°	霜降 схуāнгјиàнг	23. октобар/листопада	спуштање мраза	појава мраза и спуштање температуре
225°	立冬 лìдōнг	7. новембар/студеног	почетак зиме	...по кинеској дефиницији
240°	小雪 xиǎоxуě	22. новембар/студеног	мали снег	почиње снежити
255°	大雪 дàxуě	7. децембар/просинца	велики снег	сезона мећава у пуном замаху
270°	冬至 дōнгзхì	22. децембар/просинца	зимска краткодневица	досл. врхунац зиме (Сунце је најниже)
285°	小寒 xиǎохáн	6. јануар/сијечња	мала студен	хладноћа постаје неиздржљива
300°	大寒 дàхáн	20. јануар/сијечња	велика студен	најхладније доба године

Празници/Благдани

У години кинеског календара има девет важнијих фестивала, седам је одређено лунисоларним календаром, остала два потичу из соларног пољопривредног календара (обратите пажњу да фармери заправо користе соларни календар, са 24 периода, да би одредили када садити и сејати, због непрецизности лунисоларног традиционалног календара. Ипак и тај традиционални календар је познат као пољопривредни).

Два посебна празника су Фестивал Чишћења гробова (Фестивал Qингминг) и Фестивал Зимске краткодневице, који падају на одговарајуће соларне термине, први је при еклиптичкој лонгитуди 15° а други је на 270°. Што се осталих календарских прорачуна тиче, у њима се користи грађанско кинеско време - УТЦ+8.

Датум/датум	Име	Кинеско име	Вијетнамско име	Примедбе	2020/21	2021/22	2022/23
1. месец 1. дан	Кинеска Нова година, досл. Пролећни Фестивал	春節 цхūњиé	Тếт Нгуyêн Ђáн	Породично окупљање и 3-дневне прославе, традиционално 15 дана	25. 1.	12. 2.	1. 2.
1. месец 15. дан	Фестивал Лампиона	元宵節(上元节) yуáнxиāојиé	Тếт Тхượнг Нгуyêн	Једе се Yуанxиао и постављају лампиони	8. 2.	26. 2.	15. 2.
3. месец 3. дана	Фестивал Дуплог трећег		Тếт Хàн Тхựц		26. 3.	14. 4.	3. 4.
Април, 4. или 5.	Фестивал Qингминг, досл. Ведри и Светли Фестивал.	清明節 qīнгмíнгјиé	Тếт Тханх Минх	Дан чишћења гробова	4. 4.	4. 4.	5. 4.
5. месец 5. дан	Фестивал Змајевог чамца	端午節 дуāнwǔјиé	Тếт Ђоан Нгọ	Трка Змајевог чамца и једење зонгзи-ја	25. 6.	14. 6.	3. 6.
7. месец 7. дан	Ноћ седмица,	七夕 qīxī	Нгày мưа Нгâу	Фестивал љубавника, налик Валентинову	25. 8.	14. 8.	4. 8.
7. месец 15. дан	Фестивал Гладног Духа или Фестивал Духова	中元節 зхōнгyуáњиé	Тếт Трунг Нгуyêн	Понуде и поштовање преминулих	2. 9.	22. 8.	12. 8.
8. месец 15. дан	Јесењи Фестивал или Месечев Фестивал.	中秋節 зхōнгqиūјиé	Тếт Трунг Тху	Окупљање породице и једење Месечевих колачића, такође може бити назван Фестивал Лампиона	1. 10.	21. 9.	10. 9.
9. месец 9. дан	Фестивал Дуплог Деветог, досл. Фестивал Двоструког Јанга	重陽節 цхóнгyáнгјиé	Тếт Трùнг Цửу	Планинарење и изложбе цвећа	25. 10.	14. 10.	4. 10.
10. месец 10. дан	Фестивал Дуплог Десетог		Тếт Трùнг Тхậп		24. 11.	14. 11.	3. 11.
10. месец 15. дан	Фестивал Xиа Yуан,	下元節 xиàyуáњиé	Тếт Хạ Нгуyêн	Молитва богу воде за мирну годину	29. 11.	19. 11.	8. 11.
Децембар, 21. или 22.	Фестивал зимског солстиција	冬至 дōнгзхì		Окупљање породице	21. 12.	21. 12.	22. 12.
12 месец 23. дан	Фестивал Кухињског бога		Тếт Тáо Qуâн		4. 2. '21.	25. 1. '22.	14. 1. '23.

Кинеска Нова година пада на (скоро увек) на други млади Месец после краткодневице, још од времена династије Хан (Таицху календар).

Историја календара

Најстарији доказ кинеског календара се наћи на костима за прорицање (или пророчишним костима) из династије Шанг (касни други миленијум пне.), на којима је изгледа описана лунисоларна година од 12 месеци, с могућим интеркаларним 13-тим, или чак 14-тим, који су додавани отприлике, како би се спречило одступање календара. Сексагенарни циклус за бележење дана је већ био у употреби. По традицији, у то време година је почињала на прву младину после краткодневице.

Рани текстови из Источног Чоуа, попут Анала Пролећа и Јесени, пружају боље разумевање календара из периода династије Чоу. Година је обично имала 12 месеци, наизменично дужине 29 и 30 дана (повремено је додаван још један дан, како би се календар ускладио са реалним Месечевим циклусом) а преступни месеци су додавани арбитрарно, на крају године.

Ова арбитрарна правила за уметање дана и месеца су довела до тога да се календари различитих држава помало разликују. Тако ће текстови попут Анала често навести да ли је календар који користе (календар Луа) у фази са Краљевским календаром (који користе краљеви од Чоуа).

Иако традиција тврди да је током Чоуа година почињала младим Месецом пред краткодневицу, Анали Пролећа и Јесени као да указују да је (у Луу барем) Yин календар (календар коришћен у династији Шанг, са годинама које почињу првим младим Месецом после краткодневице) коришћен до око 650. пне. када је почетак године померен уназад за један месец.

Почетком периода Зараћених држава, напредак у астрономији и математици је омогућио стварање рачунских календара (где се интеркаларни месеци и дани одређују правилом а не од прилике до прилике). Први рачунски кинески календар је био календар сìфēн 四分 (подсетник на четвртине), који је започео око 484. пне., а назван је по томе што је користио соларну годину од 365¼ дана, поред тзв. Циклуса правила од 19 година (235 месеци), на западу познатом као Метонски циклус. Година је почињала на младину пред краткодневицу, интеркаларни месеци су уметани на крају године.

Последњи краљ од Чоуа је предао територију Ћину, након чега је у употребу ушао нови календар (Qин календар). Следио је исте принципе као и Сифен календар, осим што је година почињала још један месец раније (на други млади Месец пре краткодневице, која је сада падала у другом месецу године). Ћин календар је коришћен за време династије Ћин и почетком западне династије Хан.

Календар Таицху

Цар Wу (вл. 140-87. пне.) из западне династије Хан је увео реформе које од тада до данас управљају кинеским календаром. Његов календар Тàицхū 太初 ("Велики Почетак") из 104. пне. је имао годину са краткодневицом у 11-том месецу а као уметнути месец је био означаван сваки календарски месец (месец са 29 или 30 целих дана) током којег Сунце не прође главни термин (тј. остане у истом зодијачком знаку). Пошто је за рачунање јиéqì-ја (節氣/节气) (сезонских ознака) до 1645. коришћено средње кретање Сунца, овај интеркалирани месец се могао догодити после било којег месеца у години. Коњункција Сунца и Месеца (астрономски млади Месец) је рачуната коришћењем средњих гибања оба небеска тела до 619. друге године династије Танг, када су хронолози почели да користе реална кретања, моделирана на основу рачуна са параболама (са малим линеарним и кубним компонентама). Нажалост, параболе се нису глатко сретале при средњем кретању, већ са дисконтинуитетом или скоком.

Прави Сунце и Месец

Увођењем западне астрономије у Кину преко Језуита, кретања Сунца и Месеца се почињу рачунати синусоидама, почевши од Схíxиàн календара (時憲書, "Књига Усклађености Времена") из династије Ћинг, који је направио језуита Адам Шал. Сада је за рачунање јиéqì-ја коришћено реално кретање Сунца, због чега је интеркаларни месец чешће био од другог до деветог месеца (пролеће-лето, када се Земља креће спорије на орбити).

Недеља/тједан

Дани у недељи/тједну су углавном познати по редном броју, при чему је понедељак први дан, субота шести, а недеља, као дан посвећен Сунцу, није нумерисана. Понедељак као први дан је логично јер тада почиње радна недеља, а бројеви дана су истоветни као у ИСО 8601. Ипак, многи кинески календари показују недељу као први дан седмице.

Грегоријанска реформа и промена 1929

Млада Република Кина је 1.1. 1912. у званичне сврхе усвојила грегоријански календар. Становништво је, ипак, наставило да користи традиционални календар. Статус грегоријанског к. је био нејасан између 1916. и 1921. док је Кина била под контролом неколико супротстављених господара рата, уз подршку колонијалних сила. Они су наставили да се туку око северне Кине до 1928. а на југу је владао Куоминтанг (националистичка влада) и користио грегоријански календар. Након што је Куоминтанг обновио Републику Кину 10.10. 1928., грегоријански календар је и званично усвојен, ефективно од 1.1. 1929. Поред овога, за часовну зону целе земље је усвојена приобална часовна зона коришћена у европским уговорним лукама на кинеској обали од 1904. Овим је промењен почетак сваког календарског дана, и за традиционални и за грегоријански календар, за плус 14 минута и 26 секунди, од пекиншке поноћи, на поноћ 120-тог степена исток. Ово је изазвало неке дискрепанције, нпр. као са Јесењим фестивалом 1978. Младина је била 3.9. 1978. у 00:07 по кинеском стандарном времену [3]. По старој пекиншкој зони, младина је била 2-гог септембра/рујна, па је осми месец почео у различите дане у календарима. Тако су у Хонг Конгу (који користи традиционални календар) прославили фестивал 16.9. а на копну 17.9..паге 18

Значај календара данас

Стручњаци у Кини су скоријих година позивали на реформу, због све веће небитности кинеског календара у модерном животу. Они указују на пример Јапана, где је током Меиђи рестаурације усвојен западни календар а традиционалне светковине једноставно премештене на еквивалентан датум. Ипак, кинески календар остаје важан као елемент културне традиције и за неке културне активности.

Практична употреба

Првобитни смисао лунисоларног календара за означавање датума је углавном нестао. Прво, лакше је радити са грегоријанским календаром и више је у складу са међународним стандардима и астрономском годином. Пошто је г. к. званично усвојен, традиционални календар се ретко користи за означавање датума, па је нпр. лакше памтити значајне догађаје, попут рођендана, по грегоријанском календару. Друго, 24 соларна термина су била значајна земљорадницима за планирање пољопривредних активности, али и они су предвидљивији по грегоријанском к. него лунисоларном; кинеском фармеру је уз грегоријански календар лакше организовати сетву и жетву.

Културална питања

Ипак, кинески календар остаје од суштинског значаја у култури. Нпр. већина традиционалних фестивала, попу Кинеске нове године и Јесењег фестивала, се традиционално славе уз млад или пун Месец. Поред тога, кинески календар, као елемент традиционалне културе, носи са собом много културалних и националистичких осећања.

У традиционалнијим кинеским домаћинствима широм света, календар се користи за бирање "срећних дана" за важне догађаје (венчања, погребе и послове). За ово се користи посебни календар, Хуанг Ли ("Царски календар"), у коме су за сваки дан наведене погодне активности. Тај календар је наведен по грегоријанским датумима, али су наведени и одговарајући кинески датуми.

Иако традиционални календар нема много практичног ефекта, његов сентиментални и културни значај значи да ће остати још неко време.

Утицај

Други традиционални календари у источној Азији су врло слични ако не и идентични кинеском. Корејски календар је идентичан; у вијетнамском је мачка заменила зеца међу 12 животиња; тибетански календар се разликује по неким именима животиња а традиционални јапански календар користи другачији метод израчунавања, због чега има разлика у неким годинама.

Циклус од 12 година, са преведеним именима животиња, су усвојили Гöк Турци (први помен 584.) и затим се проширио међу многе туркичке народе, а такође и Монголе. Изгледа да су га користили Бугари, о чему сведочи Номиналија бугарских канова.

Кинеско-ујгурски календар

Хулагу кан је 1258, када су и Кина и Исламски свет били део монголске империје, установио опсерваторију у Марагхеху за астронома Насир ал-Дин ал-Туси-ја у којој је било присутно и неколико кинеских астронома, што је дало кинеско-ујгурски календар. Дванаестогодишњи циклус је са турским и монголским преводима назива животиња остао у употреби (за хронолошке, историографске и бирократске сврхе) у персијском и турском свету од Мале Азије до Индије до раног модерног периода. У Ирану се користио (у пољопривредним регистрима и пореским проценама) до 1925. (види Ирански календар).

Фусноте

Извори

ван Дален, Бенно; Кеннедy, Е.С.; Саиyид, Мустафа К., «Тхе

Цхинесе-Уигхур Цалендар ин Туси'с Зиј-и Илкхани», Зеитсцхрифт фüр Гесцхицхте дер Арабисцх-Исламисцхен Wиссенсцхафтен 11 (1997) 111-151.

Повезано

Екстерни линкови

Кинески календар Архивирано 2008-04-19 на Wаyбацк Мацхине-у
Календар трудноће - одређивање спола дјетета Архивирано 2013-05-23 на Wаyбацк Мацхине-у

(en) :

Рулес фор тхе Цхинесе Цалендар
Цхинесе Зодиац Цхарт Финд yоур Цхинесе Зодиац сигн басед он yоур дате оф биртх.
Цалендар Цонверсион
- Грегориан-Цхинесе цалендар цонвертер Онлине: онлy фор тхе републицан аге (афтер 1912)
- Тwо-Тхоусанд-Yеар Цхинесе Цалендар Цонвертер Архивирано 2009-04-06 на Wаyбацк Мацхине-у (ин Цхинесе) - wоркс фор алл датес фром тхе Хан Дyнастy унтил 2100
- Цонверт Грегориан то Цхинесе Лунар анд Солар Датес Архивирано 2011-07-11 на Wаyбацк Мацхине-у
- Цонверсион бетwеен Wестерн анд Цхинесе Цалендар (722 БЦЕ — 2200 ЦЕ). yтлиу0.гитхуб.ио
Пагес фром тхе Хонг Конг Обсерваторy wебсите
- Тхе 24 Солар Термс оф Јиеqи Архивирано 2008-01-18 на Wаyбацк Мацхине-у
- Хеавенлy Стемс анд Еартхлy Бранцхес Архивирано 2018-11-04 на Wаyбацк Мацхине-у
Гендер Предицтион
- Цхинесе Прегнанцy Цалендар
- Грегориан-Лунар Цалендар Цонверсион Табле Архивирано 2011-11-03 на Wаyбацк Мацхине-у
Цхинесе Лунар Цалендар 2007 Архивирано 2013-03-25 на Wаyбацк Мацхине-у
- еxацт Цхинесе Зодиац Цалцулатор
ЦХИНЕСЕ ЦАЛЕНДАР & ЦХРОНОЛОГY
Тоолтип Цхинесе Цалендар