Јути

Ово је главно значење појма Јути. За друга значења, в. Јути (разврставање).

Уте (Нооцхеw).- /="ланд оф тхе сун"; по другима описно 'хилл дwеллерс'/ Племе или скупина више банди Схосхонеан Индијанаца, породица Уто-Азтецан, настаних у раном 19. стољећу у средишњем и западном Цолораду и источном Утаху. Јути бијаху ратоборни и опасни номадски ратници, који су се интродукцијом коња раширили унутар Новог Мексика и Аризоне, уништивши успут који индијански пуебло. Када су једном Јути открили да Шпањолци користе црне робове за борбу против Индијанаца, почели су своје ратне заробљенике продавати у Новом Мексику, тада насељеном Шпањолцима. Ране 1855 Јути се баце и на шпањолска насеља, нападајући их у Цолораду у долини Сан Луис Валлеyа. Јути су у непријатељству и са Навахима, па се боре на страни Кит Царсона током Америчког грађанског рата, против омрзнутих Наваха. На резерват у Цолораду смјештени су 1868, али ни ту неће стати невоље. Јути су ловци, номади и пљачкаши, а америчка их влада жели претворити у мирољубиве пољодјелце. У ту сврху шаљу 1878, на резерват Wхите Ривер Уте, Натхана Меекера, именујући га индијанским агентом. Овај човјек рођен 1817 у Еуцлиду, Охио, бавио се за живота свакаквим пословима, па и као учитељ и новинар. Њега ангажира Хораце Греелеy из Неw Yорк Хералда да пише о агрикултури. Постојала је нада да ће Меекер успјети Јуте научити аграрним пословима. Већ сљедеће 1879, у мјесецу рујну, долази до незадовољства међу групом Јута, па Меекер у помоћ позива војску. Двадесет-деветог истог мјесеца поглавица Цхиеф Доуглас са групом ратника убио је Меекера и седам чланова агенције. Овај покољ повјесничари су назвали 'Меекер Массацре'. Уговором из 1880., због наласка минерала на резервату, Јути су пресељени на локације које нису биле толико интересантне за бијелог насељеника. Данас они живе на резерватима у Утаху и Цолораду, а 1990. било их је 7 500.

Име

Индијанци Уинта или Уинтах из Утаха, данас живе на резервату Уинтах & Оураy.

Јути сами себе називају једноставно Нооцхеw, “тхе пеопле.” Остали називи за њих су Грассхоппер Индианс (Паттие; 1833), овај назив Индијанци су добили по скакавцима које су хватали и јели. Индијанци Киоwа називали су их Иäтä-го, очита варијанта од шошонског назива Иетан. Етнографски вриједни називи потјећу од Омаха и Понца који су их називали Мацтциńгеха wаин (или "раббит скин робес"), што упућује на врсту одјеће, у овом случају огртача, и крзна од којега су се израђивала. Исти је случај и са Зуñи именом Нáсуиа кwе ("деер-хунтинг мен"). Најкарактеристичнији назив свакако је назив ‘црни’ или Црни људи’. Код Сијукса називани су Сáпа wицхасха или "блацк пеопле", код Шајена Мох-тау-хаи'-та-ни-о ("тхе блацк мен"), па се и једна банда Шајена називала Мо'кôхтáветанео´о, и по свој се прилици састојала од заробљених Јута, а било их је и међу Сјеверним и Јужним Шајенима; код Атсина је постојао назив Wáатенихтс ("блацк"). Индијанци Навахо њих су називали Нота-á, они су си сусједи, и то је очита варијанта њиховог имена Нооцхеw, или како је у ранијим варијантама спеловано Но-оцхи или Нотцх (наводи Сwантон). Други су називи мање познати, то су: Тâ'хана (Таос), Тцингаwúптух (старо Хопи име), и код Јемеза Qуазула.

Локалне скупине

4 Уте гране

Уинтах: Пахвант, Сахпеецх (Санпет), Тоомпахнахwацх, Yооwетух (Уинта), Сахyехпеецх, Цумумба (ово су адоптирани Шошони). Већина Нооцхеwа из Утаха 1867. одлазе на резерват Уинтах и данас су познати као Уинтах Утес, те банде су: Сахyехпеецх, Пахвант, Сахпеецх, Тоомпанаwацх, Цумумба и Yоовwетух.
Wхите Ривер: Yахпудттка, Сабуагана. данас живе на резервату Уинтах, камо су морали отићи 1881.
Унцомпагхре: Тавееwацх, Пахдтееахнооцх, Унцомпахгре Wхите Меса, Уте Моунтаин. Банде из сјеверног и средишњег Цолорада (Пахдтееахнооцх и Тавееwацх ) одлазе на резерват Уинтах Валлеy (1882) и називани су данас Унцомпахгре.
Соутхерн Уте: Wеенуцх (данас Уте Моунтаин Уте), Махгрухцх, Кахпоота.

7 главних скупина

Цапоте у Сан Луис Валлеy, Цолорадо и у Неw Меxицу на мјестима гдје су данашњи градови Цхама и Тиерра Амарилла. Данас су укључени под колективно име Соутхерн Утес и живе у Цолораду (сједиште Игнацио)
Моуацхе (Моацхе). на југозападу Цолорада сјеверозападу Неw Меxица. Данас су укључени под колективно име Соутхерн Утес и живе у Цолораду (Игнацио)
Париануцхе (Гранд Ривер Утес) дуж Гранд Ривера у у Цолораду и Утаху. Данас су укључени под колективно име Нортхерн Утес са резервата Уинтах-Оураy.
Табегуацхе (Унцомпахгре) у долинама Гуннисон и Унцомпахгре Ривера, Цолорадо. Данас су укључени под колективно име Нортхерн Утес са резервата Уинтах-Оураy.
Уинтах (Yоовте, Уинта) на Уинтах Басин и Греат Салт Лаке Басин. Данас су укључени под колективно име Нортхерн Утес са резервата Уинтах-Оураy.
Wееминуцхе долина Сан Јуан Ривера и њезини сјеверни притоциу Цолораду и Неw Меxицу. Данас живе као Уте Моунтаин Утес у Цолораду (сједиште Тоwаоц)
Yампарица (Yампа, Wхите Ривер, Кавиаwацх) на Yампа Ривер Валлеy и сусједним подручјима. Данас су укључени под колективно име Нортхерн Утес са резервата Уинтах-Оураy.

Мање локалне банде:

Елк Моунтаин Уте. они су можда група коју Есцаланте (1882) назива Сабуагуанос и Тах-бах-wас-цхи код Бецкwитха (1882).
Косунатс, на Уинтах Ресерватион (1873).
Пахвант, Севиер Лаке Севиер Ривер, Утах.
Павóгоwунсин, горњи ток Севиер Ривера, јужно од ријеке Салина.
Пикакwанаратс, на Уинта Ресерватион (1873)
Сампитс (Санпет) око Мантија на Сан Питцх Црееку, зимовали су на Севиер Риверу, Утах.
Схеберетцх (Сеуваритс) у Цастле Валлеy и Сан Рафаел Ривер, средишњи дио источног Утаха.
Тумпаноготс (Тимпаиаватс) око Утах Лаке, Утах.

Спомињу се и банде Согуп са или близу Новог Мексика, Yубуинцарири, западно од Греен Ривера у Утаху, и бивше банде Кwиумпус, Науwанататс и Ункапанукинтс, чији статус није познат и могли би бити Јужни Пајути.

Повијест

Јути на коњима, 1878

Контакти са Јутима започињу 1598 трговином са Шпањолцима а 1640. Моуацхе и Цапоте, њихове јужне банде докопале су се и шпањолских коња. Коњ ће омогућити овом народу да се организирају у велике лутајуће банде. Коњима су се Јути опскрбили до 1670. а те се године са Шпањолцима потписује и први мировни уговор. У другој половици 18. стољећа од 1760 до 1770 Шпањолци добивају дозволу Јута да могу трговати у подручју ријеке Гуннисон, а 1776 кроз њихов териториј пролази и експедиција Домингуеза и Есцалантеа. Појава америчких трапера 1811. у земљи Јута доводи до чарки. Године 1819 Адамс-Отисовим уговором дуж горњег Аркансаса створена је америчко-шпањолска граница. До средине 19 стољећа Американци ће постати веома активни на територију Јута. Већ 1821 Мексико проглашава независност од Шпањолске а исте године и Wиллиам Буцкнелл пушта у промет Санта Фе Траил. Изградит ће се утврде Унцомпахгре на Гуннисон Риверу (Робидоуx, 1828) и Бент’с Форт на Аркансас Риверу, па затим I насеље Форт Пуебло (1842). Јутима не одговара овакав прилив бијелог становништва, I сметња су им за лов, године 1844. они уништавају тврђаву Форт Унцомпахгре подигнуту 1828 у срцу њиховог територија. Након разарање ове тврђаве 1849. године потписује се први уговор са Индијанцима у Абиqуиу у Новом Мексику. Према њему Јути ће добити годишње $5000, а заузврат морају признати ауторитет САД-а I чувати мир. Током педесетих година 19. стољећа Американци почињу преузимати контролу у земљи Јута. Већ 1850 у Таосу је утемељена прва агенција за Јуте ,а двије године касније (1852) подигнут је војни гарнизон Форт Массацхусеттс у долини Сан Луис за контролу над Јутима и тобожњом заштитом. Јути изгледа не мисле да им је потребна заштита па 1854. нападају и разарају Форт Пуебло. Идући их године ипак поражава пуковник Тхомас Фаунтлероy у Понцха Спрингсу. Те исте (1855) године склапа са и мир са Јутима, а четири године касније (1859) настаје и териториј Цолорадо. Банде Јута осамдесетих ће година бити пребачени на резервате, а 1924. постају грађани САД-а. Неправда ће дијелом бити исправљена 1937. када Моуацхе и Цапоте добивају 222,000 акара за резерват Соутхерн Уте, и 30,000 ацрес за резерват Уте Моунтаин Уте.

Етнографија

Јути су номадски народ, ловци. Тек је ријетко која скупина код Јута обрађивала тло. Францисцо Атанасио Домíнгуез и Францисцо Силвестре Вéлез де Есцаланте наводе у 18. стољећу како тек Паруси и Анцамуцхис (Паyатаммумис) узгајају кукуруз и калабасе, док се Yубуинцарири баве сакупљањем дивље хране, као што су сјемење и пиñон-орах. Њихове настамбе су кором прекривени тепее-ју налик wицкиуп, а касније и тепее који га је из практичних разлога замијенио. Одјећа Јута сашивена је од јелење коже и крзна мањих животиња, као што је куна. Вјеровање Јута има у средишту животињска божанства, и по њиховом вјеровању они су најсроднију медвједу, које посвећен највећи број митова. Шамани Јута имају велику моћ, и у прољеће ће се Индијанци окупљати због годишњег Медвјеђег плеса ("Момаqуи Моwат") или Беар Данце. Светковине се настављају и у љето с плесом типичним за преријска племена (Јути припадају Великом базену), Сун Данце, најзначајнијом социјалном и религиозном церемонијом. Јути, слично, вјеројатно свим трибалним 'примитивним' заједницама, и напосе Индијанцима, је да живе у складу са природом. Ловац Јута није никада убијао више животиња него што му је потребно за храну и одјећу и обућу. На живот Јута увелико је било утјецаја са стране, првенствено Шпањолаца који су им увезли коње (магични пси; "Магиц Догс"), и касније мормона, који су их научили ратарским пословима. Брак Јута је полигаман, па мушкарац има по неколико жена.

Литература

Беетон, Б. 1978. Теацх тхем то тилл тхе соил: Ан еxперимент wитх Индиан фармс, 1850-1862. Америцан Индиан Qуартерлy 3 (Wинтер 1977-78).
Цаллаwаy, D., Ј. Јанетски, анд О. C. Стеwарт. 1986. Уте. Ин: W. L. D'Азеведо, едитор. Хандбоок оф Нортх Америцан Индианс. Греат Басин, Волуме 11. Смитхосониан Институтион, Wасхингтон, D.C.
Цхристy, Х. А. 1978. Опен ханд анд маилед фист: Мормон-Индиан релатионс ин Утах, 1847-52. Утах Хисторицал Qуартерлy 46 (Суммер 1978).
Цонетах, Ф. А. 1982. А Хисторy оф тхе Нортхерн Уте Пеопле. Уинтах-Оураy Уте Трибе, Уинтах-Оураy Ресерватион, Утах.
Дуттон, Б. П. 1976. Тхе Ранцхерíа, Уте, анд Соутхерн Паиуте Пеоплес. Прентице-Халл, Енглеwоод Цлиффс, НЈ.
Хугхес, Ј. D. 1987. Америцан Индианс ин Цолорадо. Пруетт Публисхинг. Цо., Боулдер, ЦО.
Јанетски, Ј. C. 1990. Тхе Уте оф Утах Лаке. Университy оф Утах Пресс, Салт Лаке Цитy.
Леwис, D. Р. 1994. Неитхер Wолф нор Дог: Америцан Индианс, Енвиронмент, анд Аграриан Цханге. Оxфорд Университy Пресс, Неw Yорк.
Yоунг, Р. К. 1997. Тхе Уте Индианс оф Цолорадо ин тхе тwентиетх центурy. Университy оф Оклахома Пресс, Норман,

Екстерни линкови

Тхе Уте Индиан трибе Архивирано 2006-11-13 на Wаyбацк Мацхине-у
Тхе Уте Индианс Архивирано 2006-10-01 на Wаyбацк Мацхине-у
Уте Индианс Архивирано 2006-09-23 на Wаyбацк Мацхине-у
Уте Индианс Архивирано 2011-10-16 на Wаyбацк Мацхине-у
Нооцхееyоо^{[мртав линк]}