Јесенице
Јесенице (њемачки:Асслинг) је град од 13 255 становника и административни центар истоимене Обчине Јесенице на сјеверу Словеније од 21 374 становника.[1]
Јесенице
| |
|---|---|
 | |
| Координате: 46°26′Н 14°03′Е / 46.433°Н 14.050°Е | |
| Држава |  Словенија
|
| Покрајина | Горењска |
| опћина | Обчина Јесенице |
| Површина | |
| - Укупна | 8.5 км² |
| Висина | 576 |
| Становништво (2013.) | |
| - Урбано подручје | 13 255[1] |
| - Подручје утјецаја | 21 374[1] |
| Временска зона | УТЦ+1 (УТЦ+2) |
| Поштански број | 4270 |
| Службене странице www.јесенице | |
| Карта | |
  Јесенице | |
Јесенице су за бивше Југославије биле познате као центар хокеја и челика.
Географске карактеристике
уредиЈесенице леже на сјеверозападу Словеније у покрајини Горењска, у уској котлини ријеке Саве Долинке. Одмах изнад града стеру се високе Караванке, које формирају границу између Аустрије и Словеније
Град је удаљен око 35 км сјеверно од Крања и 60 км сјеверно од Љубљане.
Хисторија
уредиНастанак Јесеница уско је повезан са развојем металуршког заната дуж обала ријеке Саве. Развој рударства и обраде метала (љеваонице, ковачнице) почео је у том крају крајем 14. вијека, у то вријеме власници првих љеваоница били су мање више Талијани.[2]
Негдје у другој половици 18. вијека дотадашње Буцелленијево имање купио је Валентин Руард, који се пуним плућима бацио у тај посао и почео обнављати и проширивати руднике жељезне руде у околици. С друге стране бројне љеваонице али и рудници припадали су велетрговцу Зоису, који је био у то вријеме краљ жељеза у Крањској.[2]
Негдје од краја 18. вијека породица Зоис је упала у велике финанцијске тешкоће, што због застарјелих погона, што због високих производних трошкова и велике конкуренције, тако да се већи дио њиховог иметка нашао у туђим рукама. Због тог су они - 1869 у договору са својим зајмодавцима основали дионичко друштво Крањска индустријска дружба (акроним: КИД). Три године касније је и Руард упао у сличне невоље као и Зоиси, па је и он одлучио постати дионичар КИД-а.[2]
Од дана кад је Руард приступио КИД-у, почела је нова ера жељезарства у јесеничкој долини, јер је тако настала најснажнија жељезара и највећи индустријски погон у Крањској. Истовремено са растом жељезаре, расле су и Јесенице (туризам, занатство, угоститељство, школство, култура, спорт...).[2]
Привреда
уредиПривредом града и данас доминира жељезара, иако она није више тако снажна као некад, па се и број становника смањио.
Познати суграђани
уреди- Миха Балох, (1928.-), глумац
- проф.др.Јоже Менцингер, познати словенски правник и економист
- Анже Копитар, хокејаш
- Јака Блажич, кошаркаш
- Хелена Благне Заман, (1963.-), пјевачица
- Тоне Чуфар (1905.-1942.), писац
- Ања Клинар (1988.-), пливачица
- Томо Крижнар (1954.-), мировни активист, писац
- Тхомас Луцкманн (1927.-), социолог
- Миха Маззини (1961.-), писац, режисер, сценарист
- Теодора Поштич (1984.-), умјетничка клизачица
- Јуре Робич (1965.-), бициклист
- Руди Шелиго (1935.-2004.), писац, политичар
- Рок Урбанц (1985.-), скијаш скакач
- Роберт Кристан (1983.-), играч хокеја на леду
Извори
уреди- ↑ 1,0 1,1 1,2 „Словениа: Горењска” (енглески). Цитy популатион. Приступљено 15. 04. 2014.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 „Згодовина Јесениц” (словенски). Обчина Јесенице. Архивирано из оригинала на датум 2014-06-02. Приступљено 15. 04. 2014.
