Хвар

Хвар је хрватски оток у Јадранском мору. Административно припада Сплитско-далматинској жупанији.

Име

Данашње име отока је грчког поријекла (од грч. Пхарос – свјетионик). Из тог су назива Римљани обликовали име Пхариа. Далматински Романи претворили су га у Фара, а у раном средњем вијеку досељени Хрвати сугласник ф замјењују групом сугласника хв, те мијењају назив у Хвар.

Повијест

Оток је насељен још у претповијесно доба, још прије 6000 година. Из тог раздобља на отоку постоје налази осебујне Хварске културе (3500.--2500. пне.), познате по бојаној керамици.

Познат су налази из Маркове и Грапчеве шпиље, у којој је пронађен најстарији приказ брода у Еуропи на уломку керамичке вазе, те локалитет Пуркин кук са мегалитима.

Касније, оток насељавају Илири.

Хвар је био мјесто старогрчке колонизације у 4. вијеку пне. На њему је у то доба, 385. пне. основан Пхарос, на мјесту данашњег Старог Града. Речени Пхарос је био полисом. Од осталих старогрчких населбина, вриједи споменути Димос, на мјесту данашњег Хвара.

Падом Сиракузе, битне заштитнице овог отока, долази крај власти старих Грка. Оток пада под власт старог Рима 219. пне., а Пхарос добија име Пхариа.

Након пада староримске власти, долази под власт Бизанта. У том раздобљу постоји празнина, једно нерасвијетљено раздобље, све до досељења Славена.

Тада долази у тростољетни посјед Неретванске кнежевине. У истом раздобљу, становништво се пославењује у потпуности и поприма хрватски језик, културу и називе. Тада се на отоку и населило старохрватско племе Славогоста.

У 11. вијеку постаје дијелом средњовјековне хрватске краљевине Петра Крешимира IV..

Послије се у власти смјењу Млетачка Република, Бизант, Хрватско-угарска краљевина.

1331. се комуна коначно ставља под млетачку заштиту од омишких гусара. 1420. године га Млечани у потпуности надзиру. Млетачка власт је била све до пада Млетака, 1797. године. У том раздобљу је град Хвар био главна млетачка лука на источној јадранској обали. Оток Хвар је био дијелом исте управне јединице, као и оток Вис, Хварско-вишке комуне. Траг те подјеле је данашња брачко-хварско-вишка бискупија.

Након 1797., долази под власт Хабсбуршке Монархије. 1806. долази под Наполеонову Француску, Хабсбуршку Монархију односно реорганизирањем исте, под аустријски дијел Аустро-Угарске. Тада долази "мало златно раздобље" за овај оток: уређене су све оточне луке, направљене је катастар, догађа се мала индустријализација, а узлазни коњунктурни круг на пољодјелском тржишту (винова лоза, бухач, леванда) јача средњи слој становништва, а заостајање нижих слојева се ублажило уљевом главнице на оток. До појаве пароброда, оток је имао своју трговачку морнарицу.

У граду Хвару су тада отворили конзулате Грчка, Парма, Папинска држава и Напуљско Краљевство.

1858. је отворена прва метеоролошка постаја у Хрватској.

1868. је основано прво туристичко друштво ("Хигијеничко друштво").

Распадом Аустро-Угарске, улази у Државу СХС. Краљевина Италија запосједа оток исте 1918. године, и остаје све до 1921., када коначно постаје дијелом Краљевину СХС/Краљевине Југославије.

1941., падом Краљевине, улази у састав НДХ, гдје је био дијелом велике жупе Цетина.

Падом власти НДХ, дијелом је НР Хрватске/СР Хрватске. Оток је био једна управна јединица, опћина Хвар са сједиштем у граду Хвару.

Касније, осамостаљење Хрватске, у данашњој Републици Хрватској, Хвар се дијели на четири опћине: Град Хвар, Стари Град, Јелса и Сућурај.

Почетком рата у Хрватској, оточко становништво и господарство је трпило посљедице поморске блокаде, коју је успоставила ЈРМ.

Рељеф

Клима

Клима је средоземна. Западни дијел отока је изразито сушнији, чак је међу крајима са најмање падалина у Хрватској.

Воде

Промет

Господарство

Становништво

Једино аутохтоно и апсолутно већинско становништво овог отока су Хрвати.

Највећа насеља на отоку су Хвар, Стари Град, Јелса и Сућурај, који су уједино и четири оточке опћине које покривају подручје овог отока.

Остала насеља на Хвару су:

Насељена:

Славни људи

Вицко "Винко" Шољан - познати пливач маратонац , примљен у Кућу Славних (Фина) и оснивач и утемељитељ Фарос Маратхона
Микша Пелегриновић - хрватски племић и пјесник
Ханибал Луцић - хрватски ренесансни пјесник, драматик и преводитељ
Вјекослав Афрић - хрватски глумац, редатељ и сценарист

Вањске везе

Оток Хвар инфо
Оток Хвар - Сућурај онлине
Сућурај хомепаге, оток Хвар (повијест, смјештај, промет, фотогалерија)
Јадролинија