Хиспаниола

Хиспаниола (шпан. Ла Еспаñола "шпањолски оток") је с површином од око 74.700 км² оток други по величини карипски оток. Лежи источно-југоисточно од Кубе. Оток је подијељен између Хаитија и Доминиканске републике.

Етимологија

Старосједиоци су свој оток називали Аyти, из чега је настало данашње "Хаити". То име је, дакле, у почетку означавало цијели оток. Кристофор Колумбо је оток назвао Ла Исла Еспаñола(шпањолски оток), а Енглези су то име прилагодили свом језику па је то данас Хиспаниола.

Оток Хиспаниола је био у колонијално вријеме подијељен на шпањолски источни дио назван Санто Доминго (према истоименом граду), и француски западни дио под именом Саинт Домингуе. Од источног дијела настала је држава Доминиканска република, а на западном дијелу Хаити, који је у неком раздобљу био подијељен на Сјеверни Хаити и јужни дио под именом Република Мулата.

Географија

Кад је 1492. Кристофор Колумбо стигао до овог отока, у свој је дневник написао:Пред мојим је очима оток Ла Еспанола, најљепша земља коју је људско око икада видјело. Те ријечи говоре саме по себи о Хиспаниоли довољно.

Политичка подјела

Карта Хиспаниоле

Већи, источни дио отока је данас подручје државе Доминиканске републике, док мањи, западни дио, припада држави Хаити.

Геологија

Рељеф Хиспаниоле

Хиспањола, Јамајка, Куба и Порторико су заједно познати као Велики Антили. Они се састоје од континенталних стијена за разлику Малих Антила који су претежно вулканског или кораљног поријекла.

Отоком се протеже пет брдских ланаца. Цордиллера Централ иде од јужне обале све до сјеверозападног дијела отока, гдје га зову Сјеверни масив. У том ланцу је и са 3.175 м највиши бријег Кариба. Паралелно са овим ланцем, пружа се Цордиллера Септентрионал дуж сјеверне обале отока и на истоку, као полуоток Саманá, завршава у Атлантику.

Сиерра де Неиба се подиже на југозападу Доминикане и продужава се према сјеверозападу у Хаити гдје мијења име у Монтагнес Ноирес и грана се на Цхаîне дес Матхеуx и Монтагнес ду Троу д'Еау. Централна равница се налази између Сјеверног масива и Монтагнес Ноиреса.

Јужни ланац почиње под именом Сиерра Баоруцо и пружа се према западу мијењајући име у Масив де ла Селле и Масив де ла Хотте и чини југозападни полуоток Хаитиа. У том ланцу је и највиши врх Хаитиа са 2.715 м. Паралелно с тим ланцем пружа се долина на чијем је западном крају главни град Хаитиа Порт-ау-Принце. У тој долини има неколико сланих језера, међу осталим Сауматре-Лагуне у Хаитиу, а у Доминиканској републици је језеро Енриqуилло које је испод разине мора и најнижа је точка на Карибима.

= Клима, флора и фауна

Природа хаићанског дијела отока

Опћенито, клима је на Хиспаниоли влажна и тропска. Али, на отоку има четири различите подврсте климе. Кишне шуме покривају око 50% отока, највише сјеверни и источни дио, при томе претежно у низинама, али у неким дијеловима и до висине од 2000 м. Подерчја "сухих" шума покривају слиједећих 20% површине, и то углавном у брдима, на јужној и западној страни, које су брдима заклоњене од киша које стижу најчешће са Атлантика, као и у долини Цибао у средњем сјеверном дијелу отока. На висинама изнад 850 м у брдовитим дијеловима расте хиспаниолски бор, тако да то подручје изгледом више подсјећа на Алпе него на Карибе. Мочварно подручје Енриqуилло су поплављене ливаде и саване које окружују низ језера, од којих је истоимено најпознатије. На отоку у том језеру живе једини крокодили на отоку.

Повијест

Стара карта отока (1858)

До 1492. су на отоку живјели индијанци Араwак, Сибонеy, Qуисqуеyа и Кариби. Њихов број у вријеме доласка Колумба процјењује се у распону од око 400.000 па до једног милиуна.

Вјеројатно је врхунац претколонијалне културне повијести била култура Араwака који потјечу из Венецуеле и који су од 7. стољећа пне. преко Малих Антила постепено населили отоке Карипског мора. На Хиспаниоли су изумрли око 1600. године.

Становништво

Како се на отоку налазе двије државе са различитом прошлости, тако нити становништво није сасвим једнако. У Хаитиу претеже црно становништво, док у Доминикани претеже мијешано становништво. Доминиканци воле за себе рећи, да на Земљи не постоји нити једна једина људска раса која код њих није оставила траг својих гена.