Хелиј

Хелиј, ознака Хе, племенити плин, редног броја 2 у периодном суставу елемената, атомске масе 4,0003.

Повијест

Откривен 1868. године спектографским испитивањем Сунчеве кромосфере, гдје га има у великим количинама, по чеми је добио и име (грчки: хелиос, Сунце). У лабораторију је добивен 1895. године при загријавању клевеита, минерала који садржи ураниј. Касније је хелиј пронађен и у траговима ваздуха (0,00007% тежинских дијелова), а према спектру поларне свјетлости пронађено је да се највиши слојеви Земљине атмосфере састоје углавном од водика и хелија. Може се наћи и међу плиновима при изворима нафте али и у минералним изворима.

Својства

Хелиј

Хелиј је на обичној температури плин без боје, мириса и окуса, кемијски индиферентан, од свих плинова најтеже се може претворити у текућину. Хелиј је послије водика најлакши плин, специфичне масе од 0,1368 у односу на ваздух као јединицу. Иако атом хелија има четири пута већу масу од атома водика, специфична маса је само два пута већа јер се атоми хелија, као и осталих племенитих плинова, не везују у молекуле. Уз исте увјете, у неком одређеном обујму племенити плин има два пута мање атома од других плинова.

4Хе с два неутрона

Изотопи

Хелиј има три стабилна изотопа:

3Хе с једним неутроном атомске масе 3,01603

4Хе с два неутрона атомске масе 4,0026
5Хе с три неутрона и атомске масе 5,0123

Добијање хелија

Хелиј се добија углавном из земног плина који је богат овим елементом. Овог богатог хелијом плина највише има у САД. Хелиј се добија и фракционом дестилацијом течног ваздуха.

Светска продукција хелија износи око 4500 тона у току године.

Начин испоруке у индустрији

Испоручује се у плиновитом и течном стању.
плиновити хелиј се испоручује компримован у челичним боцама, запремине 6м3; 7,5м3 и 10м3.

Постоји неколико врста чистоћа: балон -плин 4.6; 5.0 и 6.0

Течни хелиј чистоће 5.0 се испоручује у посудама, запремина 50, 100, 250, 380 и 450 литара.

Примјена

Хелиј се употребљава за пуњење зрачних бродова (цепелина) и за пуњење балона за метеорошка проматрања, будући да није лако запаљив као водик. Специфична маса му је два пута већа од водикове, тако да се балони пуњени хелијем спорије дижу, јер је и потисак таквих балона 7% мањи него код оних пуњених водиком. У том циљу мијеша се с 14% водика. Употребљава се свугдје гдје је потребна инертна атмосфера, нпр. као мјешавина у ронилачким боцама, у специјалним заваривањима у металургији итд. Примјена у ронилачким боцама је првенствено из медицинских разлога, тј. хелиј се лакше ослобађа из организма приликом израњања него рецимо душик.

Текући хелиј се употребљава у лабораторијима за постизање ниске температуре, као и за пуњење плинских термометара за ниске температуре.

Екстерни линкови

Хелиј - КТФ Сплит Архивирано 2004-10-13 на Wаyбацк Мацхине-у