Битка на Бијелој гори

Битка код Биле хоре (Беле горе), односно Битка на Белој гори одиграла се 8. новембра 1620. и представља прву велику, удејно и одлучујућу, битку Тридестогодишњег рата. Комбиноване царске и католичке снаге нанеле су тежак пораз војсци чешких протестаната и плаћеника. Та битка је представљала крај чешке фазе Тридесетогодишњег рата.

Битка на Билој хори
Део Тридесетогодишњег рата
Вријеме:8. новембар 1620
Мјесто:Бíлá Хора крај Прага, Краљевина Чешка
50°04′42″Н 14°19′10″Е / 50.07833°Н 14.31944°Е / 50.07833; 14.31944
Резултат:

побједа католика

посљедице:

Сукобљене стране
Чешка (хисторијска) Краљевина Чешка
Електорат Фалачка

 Свето Римско Царство

Шпанија Шпанско Царство
Команданти и вође
Јиндřицх Матyáш Тхурн
Цхристиан од Анхалта
Јоханн Тсерцлаес, гроф од Тиллyја
Цхарлес де Лонгуевал, гроф од Буцqуоyа
Снага
20.000-30.000 људи:
(углавном најамници из Чешке, њемачких земаља, мађарских и аустријских савезника)
27.000 људи:
(из Царства, Католичке лиге, војници из Шпаније, Шпанске Низоземске и пољске Лисоwцзyцy)
Жртве и губици
4.000 мртвих и рањених[1] 700 мртвих или рањених[1]

Увод

уреди

У почетку се побуна протестаната у Чешкој одлично ширила. Успели су изаћи из политичке изолације избором Фридриха V Палатинског за краља Чешке (Бохемије). Када је Максимилијан I Баварски регрупирао снаге Католичког савеза протестанти су се нашли у невољама. Војску Католичког савеза је предводио Јохан Церклас Тили. Царска и католичка војска су кренуле према Прагу да угуше побуну.

Битка

уреди

Чешки командант Христијан Анхалт је сакупио своју војску и припремио је на обронцима брда Биле Хоре, блокирајући пролаз према Прагу. Војска је заузела добру обрамбену позицију. На десном боку је био замак, а на левом је био поток и бара.

Према неким извештајима један католички монах је показао католичкој војсци светогрђе које су наводно протестанти направили према слици Девице Марије. Тиме је католичка војска добила подстрек за борбу.

Генерал Тили је добро осмотрио непријатељске положаје и послао је своје добро трениране војнике преко моста да пређу поток. За само два сата тешке борбе они су се пробили кроз протестантски центар, што је одлучило битку.

Последице

уреди

Пошто је чешка војска била потучена генерал Тили улази у Праг и потпуно слама побуну. Краљ Фридрих V Палатински је био принуђен да побегне из земље. На прашком староградском тргу смакнуто је 27 племића, вођа побуне. Осим тога ту је побијен велики број обичног света, који је учествовао у побуни.

Слобода вере у Чешкој (Бохемији) је укинута, а протестанти су побегли или су били протерани, ако нису хтели да пређу на католичку веру. Шпанска војска је заузела Рајнски Палатинат у Немачкој, који је претходно припадао Фридриху V Палатинском. Када је изгледало да ће протестантизам бити прегажен, у сукоб улази Данска.

Извори

уреди
  1. 1,0 1,1 Бíлá Хора., Оттůв словнíк научнý (1888–1909) а Оттůв словнíк научнý новé добy (1930–1943).)