Анкилосаури
Анкилосаури (лат. Анкyлосауриа) су група диносаура биљождера из реда Орнитхисцхиа. У ову групу спада велика већина диносаура са штитом у облику коштаних остеодерма. Анкилосаури су били тешко грађени четвероношци са кратким и снажним удовима. Први пут су се појавили у периоду ране јуре у Кини и преживјели су до краја периода креде. Пронађени су на сваком континенту осим у Африци. Први диносаур икада откривен на Антарктици био је анкилосаур Антарцтопелта, чији су фосилни остаци пронађени на Россовом отоку 1986. године.
Анкилосаури | |
---|---|
Рестаурација нодосаурида Едмонтониа ругосиденс | |
Статус заштите | |
Статус заштите: Изумрли ({{{када}}}) (ИУЦН 3.1) | |
Научна класификација | |
Царство: | Анималиа |
Кољено: | Цхордата |
Разред: | Рептилиа |
Надред: | Диносауриа |
Ред: | †Орнитхисцхиа |
Подред: | †Тхyреопхора |
Инфраред: | †Анкyлосауриа Осборн, 1923. |
Анкилосауре је први описао Хенрy Фаирфиелд Осборн 1923. године.[1] У суставу знанствене класификације, ова група се обично сматра подредом или инфраредом. Налази се у групи Тхyреопхора, у коју још спадају и стегосаури, оклопни диносаури познати по плочама и бодљама на леђима.
Класификација
уредиАнкyлосауриа се дијели на двије породице, Нодосауридае (нодосауриде) и Анкyлосауридае (анкилосауриде). Велика разлика између ове двије породице је да је већина анкилосаурида (осим "полаканата") имала коштану тољагу на крају репа, док ју нодосауриди нису имали.
Нодосауриди су имали уске главе и често су имали велике бодље на тијелу. У ову породицу традиционално спадају Нодосаурус, Едмонтониа и Сауропелта.
Полаканти, осредња група која се понекада сврстава у властиту породицу, некада су се сврставали у Нодосауридае, због тога што нису имали тољагу на репу. Недавно је откривено да су били сроднији анкилосауридима и да, према већини кладистичких дефиниција, они и јесу припадници те породице. У полаканте спадају, између осталих, Хyлаеосаурус, Полацантхус и Мyмоорапелта. Мишљења о овој групи варирају од тога да припадају властитој породици, Полацантхидае,[2] различитој од остале двије, до тога да су потпородица у Анкyлосауридае.
Традиционални анкилосауриди потичу из периода касне креде. Они су имали много шира тијела и имали су чак и окоштале очне капке. Велику тољагу на крају њиховог репа можда су користили у одбрани (замахивали њоме према грабежљивцима) или у удварању партнеру. У ову породицу спадају Анкyлосаурус, Еуоплоцепхалус и Пинацосаурус.
Године 1997. Царпентер је дефинирао кладус Анкyлосауриа као све тиреофоре сродније Анкyлосаурусу него Стегосаурусу (дефиниција коју данас слиједи већина палеонтолога, укључујући и Сереноа, 2005.). На основу ове дефиницје примитивни оклопљени диносаур Сцелидосаурус, који је само незнатно сроднији анкилосауридима него стегосауридима, је фактички припадник Анкyлосауриа. По открићу Биеносауруса, Донг Зхиминг (2001.) је успоставио породицу Сцелидосауридае за оба ова примитивна анкилосаура.
Таксономија
уредиПоједностављена верзија једне од могућих класификација:
- Ред Орнитхисцхиа
- Подред Тхyреопхора
- Инфраред Анкyлосауриа
- Породица Сцелидосауридае
- Антарцтопелта
- Минми
- Породица Анкyлосауридае
- Потпородица Анкyлосауринае
- Потпородица Полацантхинае (?)
- Породица Нодосауридае
- Инфраред Анкyлосауриа
- Подред Тхyреопхора
Размножавање
уредиУ знанственој литератури документиран је и могући фосил анкилосаура који је највјеројатније био у стадију младунца.[3]
Извори
уреди- ↑ Осборн, Х. Ф. (1923). "Тwо Лоwер Цретацеоус диносаурс оф Монголиа." Америцан Мусеум Новитатес", 95: 1–10.[1]
- ↑ Царпентер К (2001). „Пхyлогенетиц аналyсис оф тхе Анкyлосауриа”. у: Царпентер, Кеннетх(ед). Тхе Арморед Диносаурс. Индиана Университy Пресс. стр. 455–484. ИСБН 978-0-253-33964-5.
- ↑ Танке, D.Х. анд Бретт-Сурман, M.К. 2001. Евиденце оф Хатцхлинг анд Нестлинг-Сизе Хадросаурс (Рептилиа:Орнитхисцхиа) фром Диносаур Провинциал Парк (Диносаур Парк Форматион: Цампаниан), Алберта, Цанада. пп. 206-218. Ин: Месозоиц Вертебрате Лифе—Неw Ресеарцх Инспиред бy тхе Палеонтологy оф Пхилип Ј. Цуррие. Едитед бy D.Х. Танке анд К. Царпентер. Индиана Университy Пресс: Блоомингтон. xвиии + 577 пп.
Вањске везе
уреди- Анкyлосауриа на ДиноДата