1846

Ово је чланак о години 1846.

Година 1846 (MDCCCXLVI) била је редовна година која почиње у четвртак по грегоријанском, одн. редовна година која почиње у уторак по 12 дана заостајућем јулијанском календару (линкови показују годишње календаре).

Миленијум:	2. миленијум
Вјекови:	18. вијек – 19. вијек – 20. вијек
Деценија:	1810-е  1820-е  1830-е  – 1840-е –  1850-е  1860-е  1870-е
Године:	1843 1844 1845 – 1846 – 1847 1848 1849

1846. по календарима

Грегоријански	1846. (MDCCCXLVI)
Аб урбе цондита	2599.
Исламски	1262–1263.
Ирански	1224–1225.
Хебрејски	5606–5607.
Бизантски	7354–7355.
Коптски	1562–1563.
Хинду календари
• Викрам Самват	1901–1902.
• Схака Самват	1768–1769.
• Кали Yуга	4947–4948.
Кинески
• Континуално	4482–4483.
• 60 година	Yанг Ватра Коњ (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11846.
Подробније: Календарска ера

Догађаји

Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак

• 5. 1. - Представнички дом САД гласао да више не деле земљу Орегон са Великом Британијом.
• 13. 1. - Након што је мексичка влада одбила мисију америчког посланика Јохна Слиделла, који је нудио до 25 милиона долара за признање границе на Рио Грандеу и куповину Калифорније, председник Полк наређује генералу Таyлору да напредује до обале Рио Грандеа (примио наређење 3. фебруара, извршио 24. марта).
• 13. 1. - Отворен мост преко Венецијанске лагуне дужине 3,2 км, на прузи Милано-Венеција.
• 26. 1. - Срби у Шибенику прославили Светог Саву.
• 28. 1. (16. 1. по ј.к.) - Бивши кнез Милош организовао Светосавски бал у Бечу.
• 3. 2. - Окршај мањих размјера између хрватских и босанских крајишника на каштелу Просичени Камен - посљедњи сукоб на босанско-хрватској граници до 1878.
• 10. 2. - Битка код Собраона је одлучујућа британска победа у Првом англо-сичком рату.
• 13. 2. - Фердинанд негативно одговорио на позив мађаронске Загребачке жупаније да "чува устав"; читава година означена борбом народњака и мађарона.
• 14. 2. - Тексас и формално предао суверенитет САД-ама.
• 20. 2. - Пољско племство диже Краковски устанак али их већ после девет дана поражавају Аустријанци, а пољски сељаци их затим масакрирају у Галицијском устанку против кметства ("последња жакерија у европској историји").
• 23. 2. - Последњи пут звонило напукнуто "Звоно слободе" у Филаделфији.
• 24. 2. - Отворена прва читаоница у Београду (Београдско читалиште), одговор на Херкаловићеву Касину.
• фебруар-март - Мормонски пионири на челу са Бригхамом Yоунгом крећу у сеобу на Запад.
• 4. 3. - Основана Перва хорватска штедионица.
• 9. 3. - Англо-сички рат окончан Уговором из Лахореа: Британска источноиндијска компанија добила Кашмир и још неке територије.
• 10. 3. - Кōмеи постаје јапански цар (до 1867).
• 13. 3. - Хрватски родољуби купили палачу у Загребу за народне институције (→ Народни дом у Загребу).
• март - У Јужној Африци избија седми Xхоса рат, Рат секире.
• 24. 3. - Генерал Зацхарy Таyлор стигао на обалу Рио Грандеа (што је практично објава рата Мексику који сматра севернију реку Нуецес за границу).
• 28. 3. - У Загребу је праизведена прва хрватска опера Љубав и злоба Ватрослава Лисинског, изазива велико одушевљење.

Април/Травањ – Јун/Липањ

Мексико до Америчко-мексичког рата

• 24. 4. - Тхорнтонова афера је мексички успех на Рио Гранде чиме почиње Америчко-мексички рат. Северни Мексико је већ "омекшан" ратом Команча и Мексика и нападима Апача.
• 8. 5. - Битка код Пало Алта је прва већа битка и америчка победа над Мексиканцима.
• 13. 5. - Конгрес САД објавио рат Мексику (мексички конгрес узвраћа 7. јула).
• 15. 5. - Суочен са Великом глади у Ирској, Доњи дом Парламента УК предвођен премијером Робертом Пеелом гласа за опозив Житних закона; Горњи дом чини исто у јуну, нови Закон о увозу у потпуности ступа на снагу фебруара 1849. (→ слободна трговина).
• мај - У Њујорку основан Ассоциатед Пресс.
• мај - Црмничани из сујеверја нису пустили товар жаба извесног Луке Греговића преко своје земље, овај их није желео вратити назад па их је пустио у поље.
• 16. 5. - На северу Португала избија Револуција Марије да Фонте из које настаје грађански рат Патулеиа до следеће године.
• 25. 5. - Лоуис-Наполéон Бонапарте побегао у Енглеску из француског затвора.
• 14. 6. - Калифорнијска Република прогласила независност од Мексика, већ у јулу прикључена САД.
• 15. 6. - САД и Велика Британија потписале Орегонски уговор о разграничењу у том подручју - продужена граница дуж 49. паралеле.

Пио IX., папа 1846-78

• 16. 6. - Кардинал Гиованни Мариа Мастаи-Ферретти почиње под именом Пио IX. најдужи потврђени понтификат (до 1878). У почетку је сматран либералом.
• 16. 6. - Вјекослав Бабукић именован првим професором хрватског језика на загребачкој академији (предавања почела 5. листопада).
• 18. 6. - Посредовањем аустријског вицеконзула Винценца Баларинија у Скадру ослобођено 85 заточених Црногораца.
• 19. 6. - У Београду се оснива инжењерска школа (средње образовање, три године) која је одшколовала само једну генерацију.
• 28. 6. - Адолпхе Саx патентирао саксофон.

Јул/Српањ – Септембар/Рујан

• 7. 7. - Битка код Монтереyа: почетак заузимања Калифорније за САД, са морске стране.
• 8. 7. - Цхристиан VIII у отвореном писму тврди да Шлезвиг и Лауенбург припадају данској круни што изазива негодовање.
• 28. 7. - Његош: "У нас је ову годину суша да је такве не памти садашњи нараштај"; скадарски паша Осман-паша Скопљак обећава жито сваком Црногорцу који би се побунио против власти. Могуће да овај контекст утиче на настајање Горског вијенца и осуду "потурица".
• 8. 8. - Wилмотов услов (Wилмот Провисо): амандман на један закон којим би било забрањено ропство на територијама узетим од Мексика - два пута је подржан у Дому али одбијен у Сенату.
• 10. 8. - У САД основан Смитхсониан Институтион.
• 15. 8. - Америчке снаге Степхена W. Кеарнyја ушле без испаљеног метка у Санта Фе.
• 18. 8. - Британски парламент одређује да се у Великој Британији користи стандардни колосек, у Ирској широки, а дозвољен је и врло широки Брунелов од седам стопа у деловима Британије.
• 22. 8. - Повратком устава из 1824. настаје мексичка Друга федерална република (званично Сједињене Мексичке Државе, траје до 1863).

Шиваћа машина Елиаса Хоwеа

• 10. 9. - Елиас Хоwе добио патент за шиваћу машину са преплетеним петљама (лоцкститцх).
• 10. 9. - Прва изложба Народног музеја у Загребу (чији су одјели касније постали засебни музеји, нпр. Хрватски повијесни музеј од "хисторичког раздјела", као и природословни и археолошки).
• 15. 9. - Јунг Бахадур Рана узима власт у Непалу.
• септембар - У шпанској Каталонији почиње побуна карлиста названа Други карлистички рат или Рат раноранилаца, који су желели да се краљица Изабела II уда за претендента Царлоса, грофа де Монтемолина (траје до 1849).
• 19. 9. - У француском мјесту Ла Салетте двоје дјеце наводно видјело Госпу.
• 21. 9. (9. 9. по ј.к.) - У Србији основан Врховни суд (трећа судска инстанца, касациони суд).

Откривен Нептун

• 23/24. 9. - Откриће Нептуна: планета Нептун је откривена са Берлинске опсерваторије након што јој је позиција утврђена математичким путем. Затим ће 10. октобра бити откривен и Нептунов сателит Тритон.
• 25. 9. - Ген. Зацхарy Таyлор заузео Монтерреy у северном Мексику и пристаје на осмонедељно примирје, што изазива љутњу председника Полка.
• 30. 9. - Wиллиам Т. Г. Мортон безболно извадио зуб пацијенту након што је применио етар.

Октобар/Листопад – Децембар/Просинац

• 5. 10. - Вјекослав Бабукић држи прво предавање из "илирског" (хрватског) језика у Загребу, што је остварење жеља од 1791.
• 6. 10. - Ембосцада ("заседа"): дворски удар португалске краљице Марије II која смењује владу постављену прошлог маја - следи осмомесечни грађански рат Патулеиа.
• 10. 10. - Двострука свадба у Шпанији: краљица Изабела II се венчала са својим рођаком Францисцо де Асíс де Борбóном а њена сестра Луиса Фернанда са француским принцом Антоинеом.
• 16. 10. - Прва јавна употреба етра као анестетика.
• октобар - Побуна муслимана у Босанској крајини, има их до 8.000 бораца; повод је била султанска наредба да мутеселими морају носити фес; на челу покрета је бихаћки кадија Мехмед-бег Рустанбеговић.
• 9. 11. - Битка код Ситнице, поражени босански побуњеници.
• новембар - Доннеров караван се заглавио у Сиерра Невади, крајем године ће прибећи канибализму.
• 16. 11. - Слободни Град Краков припојен Аустрији као велико војводство.
• 17. 11. - Царл Зеисс отворио оптичку радионицу у Јени.
• 21. 11. - Везир растерао топовима побуњене муслимане у Босанској крајини.
• 6 - 7. 12. - Битка код Сан Пасqуала између америчких снага и Цалифорнио-са - обе стране тврде да су победиле.
• 28. 12. - Иоwа постаје 29. држава САД.

Кроз годину

Ентеријер у стилу бидермајера, из замка Елтзових у Нашицама или Вуковару

• Продор Дрињаче, рукавца Дрима, у Бојану 1846-1848, доводи до пораста нивоа Скадарског језера за три метра, потапања плодног земљишта и велике сеобе становништва “из свих околних села Зете, Црмнице и Ријеке Црнојевића”. До новог продора долази 1858.
• 1845-50 - Европска криза прехране.
• Јосип Руњанин углазбио "Лијепа наша домовино".
• 1845 (или '46) - Његошева капела на Ловћену.
• Његош пише "Горски вијенац" (објављен '47), "Луча Микрокозма" штампана у Београду.
• Иван Мажуранић: "Смрт Смаил-аге Ченгића".
• Прва збирка пјесама Петра Прерадовића, "Первенци".
• Бискуп Јурај Хаулик отворио јавности Метрополитанску књижницу у Загребу.
• Елтзов паромлин на посједу Корођ крај Осијека, први у банској Хрватској (прошле године у Ријеци).
• Аустријски двор одлучио да Црногорци не могу имати имања у царству (али Бокељи их не желе откупити).
• У Србији откривена обреновићевска Мирчина завера.
• Старији гимназисти у Србији, међу којима и Јеврем Грујић и Милован Јанковић основали дружину "Душанов полк" - за кнеза Михаила и истеривање Турака из свих српских крајева.
• У Босни се стварају прве српске тајне организације.
• Илирци Вјекослав Бабукић и Богослав Шулек подржавају јединствени књижевни језик Срба и Хрвата.
• У Влашкој се појавила говеђа куга.
• Дио Wасхингтон, D.C. враћен Виргинији.
• У северној Русији завршен Белозерски канал.
• Наука и техника
  • Абрахам Пинео Геснер пронашао керозин.
  • Лоуис-Ницолас Мéнард пронашао колодијум.
  • Асцанио Собреро пронашао нитроглицерин.
  • Јоханн Георг Рамсауер открио старо гробље у Халлстатту - почиње истраживање Халштатске културе.

Рођења

• 15. 1. - Луко Зоре, филолог, књижевник, политичар († 1906)
• 9. 2. - Wилхелм Маyбацх, пројектант аутомобила († 1929)
• 12. 2. - Миша Димитријевић, политичар и новинар († 1890)
• 26. 2. - Буффало Билл, човек Дивљег запада († 1917)
• 23. 4. - Ђуро Пилар, хрватски геолог († 1893)
• 5. 5. - Хенрyк Сиенкиеwицз, књижевник, нобеловац († 1916)
• 20. 5. - Алеxандер вон Клуцк, немачки генерал († 1934)
• 25. 5. - Наим Фрашери, књижевник († 1900)
• 30. 5. - Петар Карл Фабергé, златар и јувелир († 1920)
• 17. 7. - Токугаwа Иемоцхи, јапански шогун († 1866)
• 21. 9. - Светозар Марковић, српски политичар, писац и мислилац († 1875)
• 25. 9. - Wладимир Кöппен, географ, климатолог († 1940)
• 4. 10. - Фране Булић, повјесничар, археолог († 1934)
• 6. 10. - Георге Wестингхоусе, амерички изумитељ († 1914)
• 8. 10. - Јосип Фон, хрватски лијечник († 1899)
• 9. 10. - Јулиус Магги, предузетник, проналазач († 1912)
• 14. 10. - Касимир Фелиx Бадени, аустроугарски политичар († 1909)
• 27. 10. - Мита Ракић, књижевник, економиста († 1890)
• 28. 10. - Димитрије Павловић, патријарх српски († 1930)
• 25. 11. - Царрие Натион, противница алкохола († 1911)
• 9. 12. - Јован Миленко Грчић, песник, лекар († 1875)

Смрти

• 1. 2. - Лазар Теодоровић, политичар, дипломата (* 1771)
• 15. 2. - Отто вон Котзебуе, руски поморац, истраживач (* 1787)
• 21. 2. - Нинкō, јапански цар (* 1800)
• 17. 3. - Фриедрицх Бессел, математичар, астроном (* 1784)
• 1. 6. - Гргур XVI., папа (* 1765)
• 8. 6. - Родолпхе Тöпффер, швицарски писац, илустратор и карикатурист, "отац стрипа" (* 1799)
• 18. 7. - Пјерко Бунић Луковић, књижевник (* 1788)
• 25. 7. - Лоуис Бонапарте, Наполеонов брат, бивши краљ Холандије (* 1778)
• 24. 8. - Адам Јоханн вон Крусенстерн, руски адмирал и истраживач (* 1770)
• ? - Рафо Мартини, сликар (* 1771)

Референце

Литература

• Спенцер C. Туцкер. А Глобал Цхронологy оф Цонфлицт: Фром тхе Анциент Wорлд то тхе Модерн Миддле Еаст: Фром тхе Анциент Wорлд то тхе Модерн Миддле Еаст. АБЦ-ЦЛИО; 23 Децембер 2009. ИСБН 978-1-85109-672-5.
• Историја српског народа, Од Првог устанка до Берлинског конгреса 1804-1878, Београд 1981
  • Пета књига први том (V-1)
  • Пета књига други том (V-2)
• Рудолф Хорват, Најновије доба хрватске повјести/Хрватски препород (хр Wикисоурце)

1846 на Wикимедијиној остави