1475
Godina
< |
14. вијек |
15. вијек
| 16. вијек
| >
< |
1440-е |
1450-е |
1460-е |
1470-е
| 1480-е
| 1490-е
| 1500-е
| >
<< |
< |
1471. |
1472. |
1473. |
1474. |
1475.
| 1476.
| 1477.
| 1478.
| 1479.
| >
| >>
Година 1475 (MCDLXXV) била је редовна година која почиње у недјељу (1. 1. по јулијанском календару).
Грегоријански | 1475. (MCDLXXV) |
Аб урбе цондита | 2228. |
Исламски | 879–880. |
Ирански | 853–854. |
Хебрејски | 5235–5236. |
Бизантски | 6983–6984. |
Коптски | 1191–1192. |
Хинду календари | |
• Викрам Самват | 1530–1531. |
• Схака Самват | 1397–1398. |
• Кали Yуга | 4576–4577. |
Кинески | |
• Континуално | 4111–4112. |
• 60 година | Yин Дрво Коза (од кинеске Нг.) |
Холоценски календар | 11475. |
Подробније: Календарска ера |
Догађаји
уреди- 10. 1. - Битка код Васлуја (или Ракове) - тежак турски пораз у Молдавији.
- 15. 6. - Папа Сиксто IV. уређује правну структуру Ватиканске библиотеке, први књижничар је Бартоломео Платина.
- 29. 8. - Уговор из Пицqуигнy-ја: француски краљ Луј XI плаћа енглеском Едwарду IV да не ратује за француски престо.
- септембар, крајем - У Дубровнику се разговара о рушењу остатака цркве св. Стефана у Новом по молби херцега Влатка (градња почела тек 1473.)[1].
- 14. 11. - Свадба баварског кнежевића Георга и пољске принцезе Хедвиге је повод за фестивал Свадба у Ландсхуту.
- 19. 12. - Због издаје погубљен конетабл Француске Луј де Луксембург.
- просинац, задњих дана - Краљ Матија Корвин стигао у Београд са великом војском; флотом командује Дојчин Петар (Петер Дóцзy) - Матија је први пут на јужној граници од 1465.
Кроз годину
уреди- Нови васељенски патријарх је српски монах Рафаило I (1475-76), вероватно под утицајем Маре Бранковић - већина грчког свештенства га не признаје.
- Попис у турској Босни 1475-77.
- Година Јубилеја (од сада сваких 25 година).
- Утемељен Доминикански самостан у Болу на Брачу.
- Никола Иванов Фирентинац наставља градњу шибенске катедрале.
- Иван Црнојевић вероватно гради утврђење у Ободу, у које се повлачи из Жабљака[2].
- Поданици Ивана Црнојевића убили у Котору српског канцелара и тумача Наталина Метиковог.
- Саграђен је Бунар у Гроди у Хвару.[3]
- Почиње градња цркве Успенски сабор у Москви.
- Одштампане прве инкунабуле на енглеском и хебрејском.
- Најстарија забележена партија шаха - Цастеллви вс Винyолес у Валенсији.
- Султан Мехмед II послао Гедик Ахмед-пашу у помоћ кримским Татарима - освојени Кафа, Солдаја, Балаклава и друге ђеновске тврђаве, као и Кнежевина Теодоро; Кримски канат долази под османско сизеренство.
- Боттицеллијева слика "Поклоњење Три света краља".
Рођења
уреди- 6. 3. - Мицхелангело Буонаротти, италијански уметник († 1564)
- 6. 9. - Себастиано Серлио, италијански архитекта († 1554)
- ? 13. 9. - Цесаре Боргиа, италијански политичар и кардинал († 1507)
- септ/окт. - Иваниш Влатковић, син херцега Влатка († 1546 или касније)
- 20. 10. - Гиованни Руццеллаи, италијански пјесник († 1525)
- 11. 12. - Гиованни ди Лорензо де' Медици, папа Лав X. († 1521)
- 24. 12. - Тхомас Мурнер, немачки сатиричар († ца. 1537)
- ца. Васцо Нúñез де Балбоа, шпански конкистадор († 1519)
- ца. Луцас Вáзqуез де Аyллóн, шпански истраживач († 1526)
- ца. Францисцо Пиззаро, шпански конкистадор († 1541)
- ца. Диего де Алмагро, шпански конкистадор († 1538)
- Гендун Гyатсо, други Далај лама († 1542)
- Петар Бериславић, хрватски бан († 1520)
- Вицко Бућа, теолошки писац († 1550)
Смрти
уреди- 21. 3. - Симонино ди Тренто, наводна жртва "крвне клевете" (* 1472)
- 14. 5. - Схинкеи, јапански песник (* 1406)
- 2. 11. - Бартоломео Цоллеони, венецијански кондотијер (* 1400)
- 10. 12. - Паоло Уццелло, италијански сликар (* 1397)
- 12. 12. - Хуана Португалска, кастиљска краљица (* 1439)
- Георгес Цхастеллаин, бургундски хроничар и песник
- Раду III, влашки војвода
- ца. Теодор Газа, грчки учењак (* ца. 1398)
- Теодосије, митрополит московски
- Масуццио Салернитано, италијански песник (* 1410)
Референце
уреди- ↑ Историја C. Г., стр. 461
- ↑ Историја C. Г., стр. 326
- ↑ "Политика", 23. нов. 1937
- Вјекослав Клаић, Свезак други: дио трећи.... Трећа књига: Доба краља Матијаша Корвина и Јагеловића (1458-1526) (арцхиве.орг)
- Владимир Ћоровић, Хисторија Босне
- Група аутора, Историја Црне Горе