1452

**1452. по календарима**
Грегоријански	1452. (MCDLII)
Аб урбе цондита	2205.
Исламски	855–856.
Ирански	830–831.
Хебрејски	5212–5213.
Бизантски	6960–6961.
Коптски	1168–1169.
	Хинду календари
• Викрам Самват	1507–1508.
• Схака Самват	1374–1375.
• Кали Yуга	4553–4554.
	Кинески
• Континуално	4088–4089.
• 60 година	Yанг Вода Мајмун; (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11452.
	п • р • у
	Подробније: Календарска ера

Миленијум:	2. миленијум
Вјекови:	14. вијек – 15. вијек – 16. вијек
Деценија:	1420-е 1430-е 1440-е – 1450-е – 1460-е 1470-е 1480-е
Године:	1449 1450 1451 – 1452 – 1453 1454 1455

Година 1452 (MCDLII) била је пријеступна година која почиње у суботу (1. 1. по јулијанском календару).

Догађаји

Јануар/Сијечањ

јануар - Султанов изасланик посредује између Дубровника и Стјепана Вукчића Косаче - Стјепан пристао на повратак Конавала Дубровнику, али борбе се настављају.

Фебруар/Вељача

фебруар - Стефаница Црнојевић се у Котору заклео на верност Млетачкој Републици за шта је проглашен војводом.
- Луштица, Богдашићи и Љешевићи признали млетачку власт 9. 2.
- Стефаница са својим војницима и которским Власима опустошио Грбаљ, тридесеторица покретача побуне из 1448. обешена у Котору, њихови синови и други осуђени 3. 3. на трајно изгнанство.
- I Паштровићи се повиновали млетачкој власти.
- Алтоман, војвода Деспота Ђурђа, стиже у Зету - Стефаница му разбио војску (ипак остао без Жабљака).

Март/Ожујак

5. 3. - Сабор Ладислављевих земаља у Бечу тражи да он буде отпуштен из старатељства цара Фридриха III. - он то одбија уз папину подршку.
март - Фридрих III, цар Светог римског царства је последњи крунисан у Риму.

+ Одметнути Стјепанов син Владислав осваја већи део Хума уз помоћ савезника (Дубровник, Иваниш Влатковић, Петар Војсалић) - заузео и главни очев град Благај.

25. 3. - "Провижиун" о савезу Дубровника и браће Влатковића.

Април/Травањ

27. 4. - Јиржи Подјебрадски изабран за губернатора чешког краљевства до пунолетства краља Ладислава.

пролеће - Млечани запосели Неретванску крајину по херцеговом позиву (накратко заузета Дријева).

Мај/Свибањ

18. 5. - Борсо д'Есте потврђен од цара Фридриха за војводу Ферраре.

Јун/Липањ

липањ - Погубљени бизантски посланици султану^[1].
18. 6. - Папа Никола V. издао булу Дум Диверсас којом даје португалском краљу Афонсу V право да поробљава "Сарацене и пагане".

Јул/Српањ

јул - Млечани скршили отпор у Луштици због рушења солана, неки беже у Конавле.
22. 7. - По предању, браћа Моришићи на хриди у Рисанском заливу пронашли слику Госпе; на том месту ће Пераштани саградити храм Госпа од Шкрпјела (првобитно православна црква).
српањ, крајем - Улрих II Цељски и Улрик Еизингер започињу рат против Фридриха опсадом "Орта на Моравском пољу"^[2].

Август/Коловоз

28. 8. - Два Улриха напали Бечко Ново Мјесто у коме се налази Фридрих III.
31. 8. - Султан Мехмед II изградио утврђење Румелихисар у припреми за Опсаду Цариграда^[3].

Септембар/Рујан

4. 9. - Фридрих предао младог Ладислава Улриху Цељском који га доводи у Беч 13. 9..
14. 9. - Стефаница Црнојевић разбио војску деспотовог шурака Томе Кантакузина у којој је било и турских одреда - Црнојевић затим под млетачком заставом осваја Горњу Зету.

Октобар/Листопад

октобар - Тесалски намесник Турахан-бег по четври пут упао на Пелопонез, како владари Морејске Деспотовине не би могли помоћи брату.

+ Стогодишњи рат: Џон Талбот, први ерл од Шрузберија ("Енглески Ахил") се искрцао у Аквитанији и накратко је повратио Енглеској.

октобар, крајем - Стјепан Вукчић пустио Ивана Црнојевића, Стефановог сина, у Венецију (ослобађање сина је важан разлог пристајања старијег Црнојевића уз Млетке).

Новембар/Студени

25. 11. - Млетачки брод потопљен паљбом са Румелихисара, посада заробљена (два брода успела проћи до Цариграда 10. 11.)^[3].

Децембар/Просинац

12. 12. - Нереди у Цариграду након споразума о унији латинске и православне цркве и заједничке службе у Аја Софији^[3].
децембар - Турски одред долази у помоћ Стјепану Вукчићу - нападнут Владислављев град Нови код Горице, борбе трају до фебруара.
просинац '52 или сијечањ '53 - Јанош Хуњади постаје врховним капетаном Угарске, умјесто губернатором.

Током/тијеком године

Гутенберг почиње са штампањем Библије.
Португалски морепловац Диого де Теиве открио западна азорска острва Флорес и Цорво (назвао их је "Цветна острва").
Наставља се сукоб бургундског војводе Филипа Доброг и града Гента.
Албертијева Де Ре Аедифицаториа ("О уметности градње").
Први пут споменут Љубушки.
Косача предао Макарску Млечанима.
У манастиру Пречиста Крајинска на Скадарском језеру налази се унијатски прелат грчког порекла Сава.

Рођења

Главни чланак: :Категорија:Рођени 1452.

14. 2. - Пандолфо Петруцци, владар Сијене († 1512)
10. 3. - Фердинанд II. Арагонски († 1516)
15. 4. - Леонардо Да Винци, уметник и проналазач († 1519)
27. 7. - Лудовицо Сфорза, милански војвода († 1508)
21. 9. - Гироламо Савонарола, верски реформатор († 1498)
2. 10. - Рицхард III, краљ Енглеске († 1485)
10. 12. - Јоханнес Стöффлер, математичар, астроном итд. († 1531)

Смрти

Главни чланак: :Категорија:Умрли 1452.

? - Никола Радаков, златар из Бара
10. 2. - Швитригаила, велики кнез Литваније (* ца. 1370)
Ли Цхангqи, кинески писац (* 1376)
Цириацо Пиззецолли, италијански хуманист (* 1391)
? Плетон, грчки неоплатоничар (* ца. 1355)

Референце

↑ Клаић, стр. 255
↑ Клаић, стр. 242
↑ ^3,0 ^3,1 ^3,2 Давид Ницоле, Цонстантинопле 1453: Тхе енд оф Бyзантиум

Вјекослав Клаић, Свезак други: дио други. Треће доба: Владање краљева из разних породица (1301-1526). Друга књига: Од губитка Далмације до Матије Корвина (1409-1457) (арцхиве.орг)
Владимир Ћоровић, Хисторија Босне
Група аутора, Историја Црне Горе

[1] Клаић, стр. 255

[2] Клаић, стр. 242

[Nic-3] 3,0 ^3,1 ^3,2 Давид Ницоле, Цонстантинопле 1453: Тхе енд оф Бyзантиум

[1]

[2]

[3]