13. 11.

13. новембра/студеног (13. 11.) је 317. дан године по грегоријанском календару (318. у пријеступној години). До краја године има још 48 дана.

Догађаји

1002. — Масакр на дан св. Брицеа: Етхелред наредио етничко чишћење Енглеске од Данаца.
1093. — Умро шкотски краљ Малколм III, током петог безуспјешног покушаја да покори Енглеску. На власт дошао 1057. пошто је побиједио и убио краља Макбета и тиме осветио свог оца, краља Данкана I, којег је Макбет убио 1040.
1775. — Амерички рат за неовисност: Амерички напад на Монтреал.
1782. — Рођен Есајас Тегнер, један од највећих шведских пјесника, аутор "Саге о Фритјофу".
1813. — У Његушима рођен Петар II Петровић Његош, црногорски владика, филозоф и државник, епски пјесник, аутор "Горског вијенца". Као државник поставио темеље модерне црногорске државе, установио извршну власт и Сенат, организовао судове, увео порезе. За његове владавине основана прва штампарија у Цетињу 1834. и подигнута прва школа. У књижевној баштини оставио и еп "Луча микрокозма", драму "Лажни цар Шћепан Мали", пјесме.
1871. — Рођен Владислав Рибникар, оснивач листа Политика 1904, њен први директор и главни уредник. Један је од оснивача Тањуга и први директор те агенције. Био министар просвјете Југославије 1945. и предсједник Комитета за културу и умјетност 1946.
1887. – Крвава недеља у Лондону.
1917. — Жорж Клемансо замењује Пола Пенлева на месту премијера Француске.
1919. — Основан ветеринарски факултет у Загребу.
1941. — Први британски носач авиона Арк ројал погођен у Другом свјетском рату њемачким торпедом у близини Гибралтара и наредног дана потонуо.
1942. — Почела одлучујућа ваздушно-поморска битка јапанских и америчких трупа код Гвадалканала у Тихом океану. У тродневним борбама обје стране претрпјеле велике губитке у бродовима, а стратешки успјех постигли Американци.
1944. — Партизанске јединице Народно-ослободилачке војске Југославије ослободиле Скопље у Другом свјетском рату.
1945. — Француски генерал Шарл де Гол изабран гласовима свих 555 посланика за предсједника привремене владе, послије чега је формирао коалициони кабинет у који је ушло и пет комуниста.
1956. — Умро српски археолог Владимир Петковић, професор Београдског универзитета, управник Народног музеја у Београду и члан Српске академије наука и умјетности, стручњак за српску средњевековну умјетност. Руководио откопавањима Стобија и Царичиног града.
1970. — У источном Пакистану циклон брзине 190 км/х изазвао је плимни вал који је однио 300.000 људских живота. Више од три милијуна становника изгубило је имовину.
1970. — Хафез ал Асад војним ударом преузео власт у Сирији.
1974. — Умро италијански филмски режисер и глумац Виторио де Сика, један од твораца неореализма.
1975. — Свјетска здравствена организација објавила да су у Азији, први пут у хисторији, искоријењене велике богиње.
1977. — У знак протеста због подршке Москве Етиопији у рату за територије Сомалија наредила совјетским савјетницима да напусте земљу и забранила СССР-у коришћење поморских база.
1980. — Амерички свемирски брод Војаџер I послао прве снимке Сатурна направљене из близине.
1985. — Ерупција Вулкана Невадо дел Руиз у Колумбији.
1985. — У ерупцији вулкана Невадо дел Руис у централној Колумбији разорен град Армеро, погинуло око 25.000 људи.
1994. — Швеђани на референдуму с 52,2 посто гласова одлучили да се њихова земља прикључи Европској унији.
1995. — У бомбашком нападу арапских терориста на амерички војни центар у Ријаду у Саудијској Арабији погинуло седам људи, међу којима пет Американаца.
1995. — Тужилаштво Хашког трибунала објавило оптужницу против шесторице политичких и војних функционера тзв. републике Херцег-Босна, оптужених за злочине над цивилима средње Босне. На листи оптужених су били Дарио Кордић, Тихомир Блашкић, Марио Черкез, Иван Шантић, Перо Скопљак и Златко Алексовски. Они су се предали Суду у Хагу 1997. Дарио Кордић осуђен је 2004. на 25 година затвора, Марио Черкез на шест година. Оптужница против Ивана Шантића и Пере Скопљака је повучена 19.децембра 1997. Тихомир Блашкић осуђен је на девет година затвора, а Златко Алексовски на седам година затвора 9. фебруара 2000.
1998. — у Белом Манастиру основана Српска демократска барањска странка (званично престала с радом 12. VI. 2007. године).
1999. — У земљотресу у Турској погинуло више од 450 људи, а око 2.500 повријеђено.
2000. — Предсједник Филипина Џозеф Естрада оптужен за корупцију. Под притиском протеста грађана и војске он се 20. јануара 2002. повукао са власти, а 16. априла се предао Специјалном суду за борбу против корупције.
2001. — Борци антиталибанске Сјеверне Алијансе ушли у главни град Афганистана Кабул.
2001. — Међународни суд за ратне злочине у Хагу осудио босанске Србе Душка Сикирицу, Дамира Дошена и Драгана Колунџију на затворске казне од 15, пет и три године затвора за злочине против човјечности извршене над бошњачким цивилима 1992. у логору Кератерм у Приједору.
2011. — Опозициона лидерка Аунг Сан Суу Кyи у Мианмару пуштена из притвора.

.

Рођења

354. — Аугустин из Хиппоа, кршћански светац и филозоф.
1312. — Едwард III, енглески краљ.
1836. – Јаросłаw Дąброwски, пољски револуционар (р. 1871.).
1850. — Роберт Лоуис Стевенсон, шкотски књижевник
1908. — Ерик Бертил Холмберг, шведски астроном (у. 2000.).
1926. — Звонимир Червенко, хрватски генерал (у. 2001.).
1935. — Хрвоје Хегедушић, хрватски глазбеник, складатељ, продуцент и тон-мајстор.
1939. — Карел Брüцкнер, умировљени чешки ногометни тренер.
1943. — Роберто Бонинсегна, талијански ногометаш.
1947. — Јое Мантегна, амерички глумац и продуцент.
1951. — Пини Герсхон, израелски кошаркашки тренер.
1952. — Јосип Куже, био је хрватски ногометаш, ногометни тренер и изборник (у. 2013.).
1953. — Боб Бретт, аустралијски тениски тренер.
1954. — Цхрис Нотх, амерички глумац.
1955. — Wхоопи Голдберг, америчка глумица.
1959. — Хари Костов, македонски политичар и државник.
1964. — Јасмина Меденица, српска фолк пјевачица и глумица.
1967. — Јиммy Киммел, амерички тв-водитељ и комичар.
1969. — Аyаан Хирси Али низоземска феминистичка активистица и политичарка.
1969. — Герард Бутлер, шкотски глумац.
1972. — Такуyа Кимура, СМАП.
1975. — Владо Шћепановић, бивши црногорски и југословенски кошаркаш.
1975. — Ивица Драгутиновић "Драго", бивши српски ногометни репрезентативац.
1982. — Wиллиам Таби, камерунски ногометаш.
1984. — Славко Собин, хрватски глумац.
1988. — Јелисавета Орашанин, српска глумица.

.

Смрти

1868. — Гиоаццхино Россини, талијански складатељ (р. 1792.).
1903. — Цамилле Писсарро, француски импресиониста. Рођен на Антилима, један је од учесника прве изложбе импресиониста у Парису 1874. (р. 1830.)
1943. — Марио Мартинолић, хрватски антифашист (р. 1905.).
1974. — Витторио Де Сица, талијански филмски редатељ и глумац (р. 1901.)
1982. — Звонко Цар, хрватски академски кипар, сликар, професор (р. 1913.).
1998. — Ред Холзман, амерички је професионални кошаркашки тренер и играч (р. 1920.).
2002. — Јуан Алберто Сцхиаффино, уругвајско-талијански ногометаш (р. 1925.).

.

Празници и дани сећања

.

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар