Ekson

Ekson je sekvenca nukleinskih kiselina koja je predstavljena u zrelim obliku RNK molekula bilo nakon što su porcije RNK prekursora (introni) uklonjeni ili kad su dva ili više RNK prekusora spojeni putem trans-splajsovanja. Zreli RNK molekul može da bude informaciona RNK ili funktionalna forma nekodirajućeg RNK kao što su rRNK ili tRNK. U zavisnosti od konteksta, termin ekson se može odnositi na DNK sekvencu ili njen RNK transkript.

Istorija

Termin ekson potiče od regiona ekspresije. Njega je formirao američki biohemičar Valter Gilbert 1978: „Pojam cistron … mora biti zamenjen transkripcinom jedinicom koja sadrži regione koji će biti izgubljeni u zrelom obliku - koje ja predlažem da nazivamo intronima (po intragenskim regionima) - naizmenično sa regionima koji će biti izraženi - eksonima.“^[1]

Ova definicije je originalno bila primenjena na protein-kodirajuće transkripte koji su splajsovani pre translacije. Termin je kasnije dobio značenje koje obuhvata sekvence uklonjene iz rRNK^[2] i tRNK,^[3] a isto tako se koristi za RNK molekule koji potiču sa različitih delova genoma koji se ligiraju trans-splajsovanjem.^[4]

Reference

↑ Gilbert W (February 1978). „Why genes in pieces?”. Nature 271 (5645): 501. DOI:10.1038/271501a0. PMID 622185.
↑ Kister KP, Eckert WA (March 1987). „Characterization of an authentic intermediate in the self-splicing process of ribosomal precursor RNA in macronuclei of Tetrahymena thermophila”. Nucleic Acids Research 15 (5): 1905–20. DOI:10.1093/nar/15.5.1905. PMC 340607. PMID 3645543.
↑ Valenzuela P, Venegas A, Weinberg F, Bishop R, Rutter WJ (January 1978). „Structure of yeast phenylalanine-tRNA genes: an intervening DNA segment within the region coding for the tRNA”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America 75 (1): 190–4. DOI:10.1073/pnas.75.1.190. PMC 411211. PMID 343104.
↑ Liu AY, Van der Ploeg LH, Rijsewijk FA, Borst P (June 1983). „The transposition unit of variant surface glycoprotein gene 118 of Trypanosoma brucei. Presence of repeated elements at its border and absence of promoter-associated sequences”. Journal of Molecular Biology 167 (1): 57–75. DOI:10.1016/S0022-2836(83)80034-5. PMID 6306255.

Literatura

Donald Voet, Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 izd.). Wiley. ISBN 978-0-471-19350-0.
Bruce Alberts, Alexander Johnson, Julian Lewis, Martin Raff, Keith Roberts, Peter Walter (2002). Molecular Biology of the Cell. New York: Garlard Science. ISBN 0-8153-3218-1.
Zhang MQ (May 1998). „Statistical features of human exons and their flanking regions”. Human Molecular Genetics 7 (5): 919–32. DOI:10.1093/hmg/7.5.919. PMID 9536098.

Spoljašnje veze

Ekson-intron grafički gradilac

[1] Gilbert W (February 1978). „Why genes in pieces?”. Nature 271 (5645): 501. DOI:10.1038/271501a0. PMID 622185.

[2] Kister KP, Eckert WA (March 1987). „Characterization of an authentic intermediate in the self-splicing process of ribosomal precursor RNA in macronuclei of Tetrahymena thermophila”. Nucleic Acids Research 15 (5): 1905–20. DOI:10.1093/nar/15.5.1905. PMC 340607. PMID 3645543.

[3] Valenzuela P, Venegas A, Weinberg F, Bishop R, Rutter WJ (January 1978). „Structure of yeast phenylalanine-tRNA genes: an intervening DNA segment within the region coding for the tRNA”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America 75 (1): 190–4. DOI:10.1073/pnas.75.1.190. PMC 411211. PMID 343104.

[4] Liu AY, Van der Ploeg LH, Rijsewijk FA, Borst P (June 1983). „The transposition unit of variant surface glycoprotein gene 118 of Trypanosoma brucei. Presence of repeated elements at its border and absence of promoter-associated sequences”. Journal of Molecular Biology 167 (1): 57–75. DOI:10.1016/S0022-2836(83)80034-5. PMID 6306255.

[1]

[2]

[3]

[4]