Радио

Радио је бежични пренос и детекција комуникационих сигнала електромагнетних таласа чије су фреквенције ниже од фреквенције видљиве светлости. Радио таласи путују кроз хомогени простор (ваздух или вакуум) праволинијски, у свим правцима. Уколико постоје дисконтинуитети, као што је јоносфера у Земљиној атмосфери, долази до рефлексије односно одбијања, а исто такво одбијање се дешава и од површине Земље. Када се радио таласи усмере ка комуникационом сателиту они се ту хватају, појачавају и емитују назад ка Земљи.

Информација се преноси систематским мењањем неке особине радио-таласа, као што је амплитуда, фреквенција или фаза. То мењање се зове модулација. Такав електрични сигнал се онда уводи у резонантно коло које је прикључено на емисиону антену, одакле се емитују радио таласи у простор.

Када се електрични проводник нађе у електромагнетном пољу радио таласа, променљиво електромагнетно поље индукује наизменичну струју у проводнику. Ово се може детектовати и трансформисати у звук или други сигнал који носи информацију тако што се прво што већа количина енергије радио таласа ухвати у антени пријемника, уради обрнути процес од модулације (демодулација) и потом се добије електрични сигнал који садржи неку корисну информацију.

Проналазак

Дејвид Е. Хјуз је пренео Морзеову азбуку бежично 1878. Међутим, његов рад није испунио захтеве у вези познавања природног принципа или познавања процеса који је предмет новог феномена.

Између 1893. и 1894. Роберто Ландел де Моура, бразилски свештеник и научник, је вршио експерименте. Није објавио своје резултате до 1900. али је касније прибавио бразилске и америчке патенте.

Александар Степанович Попов је 1894. направио први уређај који је у пријемном колу садржао кохерер. Овај уређај је описан као детектор муња и представљен Руском физичком и хемијском друштву 7. маја 1895. године.

Никола Тесла је званични проналазач радија. Он је први развио и објаснио начин за производњу радио фреквенција, принцип усаглашених резонатних кола у предајној и пријемној антени и јавно представио принципе радија и пренос сигнала на велике даљине. За овај свој проналазак је 1897. године добио патент бр 645576 за уређај описан као „бежични пренос података“.

Ђуљелмо Маркони је један од пионира радио телеграфије. Остварио је први пренос радио таласа преко Атлантског океана и 1909. године добио Нобелову награду за овај допринос. Основао је прву фирму која се бавила комерцијалном употребом радио преноса. До 1943. године је сматран проналазачем радија док му Врховни суд није одузео патентно право и доделио га Николи Тесли.

Реџиналд Фесенден и Ли де Форест су пронашли принцип амплитудске модулације па је тако више радио станица могло слати сигнале и истовремено бити присутно у етру (за разлику од варничног радија где је само једна радио станица заузимала цео опсег спектра).

Едвин Армстронг је пронашао радио са фреквентном модулацијом, па је сада сигнал био отпорнији на интерференцију са електричном опремом и атмосферске утицаје.

Електромагнетни спектар

Електромагнетни спектар и дијаграм преноса.Радио таласи су облик електромагнетног зрачења, који се стварају када било наелектрисани објекат (у радио преносу електрон) убрза са фреквенцијом која лежи у радијском фреквентном опсегу (РФ) електромагнетног спектра. У радију ово убрзавање изазива наизменична струја у антени. Радио таласи заузимају опсег од неколико десетина Хз до 300 ГХз, иако комерцијално важне примене користе мали део овог спектра.

ЕЛФ: 3 Хз - 30 Хз
СЛФ: 30 Хз - 300 Хз
УЛФ: 300 Хз - 3 кХз
ВЛФ: 3 кХз - 30 кХз
ЛФ: 30 кХз - 300 кХз
МФ: 300 кХз - 3 МХз
ХФ: 3 МХз - 30 МХз
ВХФ: 30 МХз - 300 МХз
УХФ: 300 МХз - 3 ГХз
СХФ: 3 ГХз - 30 ГХз
ЕХФ: 30 ГХз - 300 ГХз

Остале врсте електромагнетног зрачења, са фреквенцијама изнад РФ опсега, су микроталаси, инфрацрвено зрачење, видљива светлост, ултраљубичасто зрачење, икс-зраци и гама зрачење. Пошто је енергија појединачног фотона у РФ опсегу премала да уклони електрон из атома, радио таласи се класификују као нејонизуће зрачење.

Види још

Радио је израз који може означавати:

радио-станица за комуникацију путем радио-валова;
апарат за слушање звука путем радио-валова;
масовни медиј који користи радио-валове.

Вањски линкови

Шаблон:Линк ФА