Plutarh – razlika između verzija

'''Mestrije Plutarh''' (rođen oko [[46]]. – umro [[127]]) bio je [[Antička Grčka|starogrčki]] [[istoričar]], [[biograf]] i [[esejist]].

Rođen u gradiću [[Heroneja]] u grčkoj oblasti [[Beotija]], verovatno za vreme vladanja rimskodrimskog cara [[Klaudije|Klaudija]], Plutarh je proputovao čitav mediteranski svet, uključujući i dve posete [[Rim]]u. Imao je veliki broj uticajnih rimskih prijatelja, među njima i [[Soscije Senecio|Soscija Senecija]] i [[Fundan]]a, koji su obojica bili poznati [[Rimski senat|Senatori]], kojima je posvetio neka od kasnijih dela. Najveći deo života proveo je u Heroneji, i bio je posvećen u misterije grčkog boga [[Apolon]]a. Međutim, njegove dužnosti kao starijeg od dva Apolonova sveštenika u proročištu u [[Delfi]]ma (gde je bio odgovoran za interpretiranje Pitijinih proricanja) očigledno mu nisu uzimale mnogo vremena – vodio je vrlo aktivan društveni i građanski život i napisao veliki broj spisa, od kojih su mnoga sačuvana do danas.

Ostatak njegovih preživelih radova je sakupljen pod naslovom ''[[Moralia]]'' (slobodno prevedeno kao “Običaji'“). To je eklektička zbirka 78 eseja i prepisanih govora, među kojima su: ''O Sudbini ili vrlina Aleksandra Velikog'' – važan dodatak njegovom „životu“ velikog vojskovođe, „O obožavanju [[Izida|Izide]] i [[Oziris]]a'' (ključni izvor informacija o [[Egipat|egipatkskimegipat]]kskim verskim ritualima), i „O [[Herodot]]ovoj zlonamernosti'' (što je možda [[Retorika|retorička]] vežba, kao i besede o Aleksandrovim dostignućima), u kojima Plutarh kritikuje ono što smatra sistematskom pristrasnošću u Herodotovim delima. Među radovima su i više filozofske rasprave, kao što je „O opadanju proročišta“, „O odlaganju božanske kazne“, „O miru duše“ i lakše teme , kao što su „[[Odisej]] [[Gril]]“, duhoviti [[dijalog]] između [[Homer]]ovog Odiseja i jedne od [[Kirka|Kirkinih]] začaranih svinja. „Moralije“ su pisane ranije dok su „Životopisi“ nastali uglavnom u poslednje dve decenije Plutarhovog života.

Plutarhovi spisi su imali ogroman uticaj na [[Engleska književnost|englesku]] i [[Francuska književnost|francusku]] književnost. [[Viljem Šekspir|Šekspir]] je često citirao – i obilno parafrazirao – prevode nekoliko Plutarhovih „Života“ u svojim dramama. [[Ralf Valdo Emerson]] i [[Transcedentalizam|transcedentalisti]] su bili pod velikim uticajem „Moralija“ (Emerson je napisao sjajan uvod u petotomno izdanje „Moralija“ u devetnaestom veku). [[Džejms Bozvel]] je navodio Plutarhove misli o načinu pisanja o životima u svom delu „Život Samjuela Džonsona“. Njegovi drugi obožavaoci bili su [[Ben Džonson]], [[Džon Drajden]], [[Aleksander Hamilton]], [[Džon Milton]] i ser [[Frensis Bekon]], kao i tako različite ličnosti kao što su bili

{{wikiquoteCommonscat|en:Plutarch}}

** [http://www.gutenberg.org/catalog/world/authrec?fk_authors=342 Plutarhovi radovi]{{Dead link|date=September 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}