|
[[FileDatoteka:plutarch.gif|thumb|right|200px|ПлутархPlutarh]]
'''МестријеMestrije ПлутархPlutarh''' (рођенrođen окоoko [[46]]. умро– umro [[127]]) биоbio јеje [[АнтичкаAntička ГрчкаGrčka|старогрчкиstarogrčki]] [[историчарistoričar]], [[биографbiograf]] иi [[есејистesejist]].
Rođen u gradiću [[Heroneja]] u grčkoj oblasti [[Beotija]], verovatno za vreme vladanja rimskog cara [[Klaudije|Klaudija]], Plutarh je proputovao čitav mediteranski svet, uključujući i dve posete [[Rim]]u. Imao je veliki broj uticajnih rimskih prijatelja, među njima i [[Soscije Senecio|Soscija Senecija]] i [[Fundan]]a, koji su obojica bili poznati [[Rimski senat|Senatori]], kojima je posvetio neka od kasnijih dela. Najveći deo života proveo je u Heroneji, i bio je posvećen u misterije grčkog boga [[Apolon]]a. Međutim, njegove dužnosti kao starijeg od dva Apolonova sveštenika u proročištu u [[Delfi]]ma (gde je bio odgovoran za interpretiranje Pitijinih proricanja) očigledno mu nisu uzimale mnogo vremena – vodio je vrlo aktivan društveni i građanski život i napisao veliki broj spisa, od kojih su mnoga sačuvana do danas.
Рођен у градићу [[Херонеја]] у грчкој области [[Беотија]], вероватно за време владања римскод цара [[Клаудије|Клаудија]], Плутарх је пропутовао читав медитерански свет, укључујући и две посете [[Рим]]у. Имао је велики број утицајних римских пријатеља, међу њима и [[Сосције Сенецио|Сосција Сенеција]] и [[Фундан]]а, који су обојица били познати [[Римски сенат|Сенатори]], којима је посветио нека од каснијих дела. Највећи део живота провео је у Херонеји, и био је посвећен у мистерије грчког бога [[Аполон]]а. Међутим, његове дужности као старијег од два Аполонова свештеника у пророчишту у [[Делфи]]ма (где је био одговоран за интерпретирање Питијиних прорицања) очигледно му нису узимале много времена – водио је врло активан друштвени и грађански живот и написао велики број списа, од којих многа сачувана до данас.
== Magistrat i ambasador ==
== Магистрат и амбасадор ==
Pored dužnosti sveštenika Delfskog hrama, Plutarh je bio i magistrat Heroneje i često je predstavljao svoj zavičaj u raznim misijama u stranim zemljama u svojim ranim zrelim godinama. Njegov prijatelj [[Lucije Mestrije Flor]], rimski [[konzul]], pomogao je Plutarhu da dobije rimsko građansko pravo, a prema hroničaru iz [[10. vek]]a, Georgiju Sinkelu, car [[Hadrijan]] ga je imenovao u poznim godinama za [[prokurator]]a provincije [[Ahaja|Ahaje]] na Peloponezu – položaj koji mu je davao pravo da nosi odeću i ukrase samog konzula. ([[Suda]], [[Srednji vek|srednjevokovna]] [[Vizantija|vizantijska]] enciklopedija tvrdi da ga je Hadrijanov naslednik [[Trajan]] imenovao za prokuratora [[Ilirik]]a, ali većina istoričara to smatra malo verovatnim, jer Ilirik nije bila provincija kojom je upravljao prokurator).
Поред дужности свештеника Делфског храма, Плутарх је био и магистрат Херонеје и често је представљао свој завичај у разним мисијама у страним земљама у својим раним зрелим годинама. Његов пријатељ [[Луције Местрије Флор]], римски [[конзул]], помогао је Плутарху да добије римско грађанско право, а према хроничару из [[10. век]]а, Георгију Синкелу, цар [[Хадријан]] га је именовао у позним годинама за [[прокуратор]]а провинције [[Ахаја|Ахаје]] на Пелопонезу – положај који му је давао право да носи одећу и украсе самог конзула. ([[Суда]], [[Средњи век|средњевоковна]] [[Византија|византијска]] енциклопедија тврди да га је Хадријанов наследник [[Трајан]] именовао за прокуратора [[Илирик]]а, али већина историчара то сматра мало вероватним, јер Илирик није била провинција којом је управљао прокуратор).
== ''УпоредниUporedni животописиživotopisi'' ==
Njegovo najpoznatije delo je ''[[Uporedni životopisi]]'', niz [[biografija]] poznatih Grka i Rimljana, datih uporedo da osvetle njihove zajedničke [[moral]]ne vrednosti i mane. Sačuvani „životi“ čine dvadeset tri para biografija, a svaki par predstavljao je jednu grčku i jednu rimsku ličnost, kao i četiri samostalne neuparene biografije. Kako objašnjava u prvom pasusu „Života [[Aleksandar Makedonski|Aleksandra Velikog]]“, Plutarha nije zanimalo pisanje istorije kao takve, već ga je zanimalo da istraži uticaj [[karakter]]a – dobrog ili lošeg – na život i sudbinu poznatih ljudi. Neki od najinteresantnijih „života“ – na primer [[Herakle|Heraklov]] i [[Filip Makedonski|Filipa II Makedonskog]] – nisu sačuvani.
Његово најпознатије дело је ''[[Упоредни животописи]]'', низ [[биографија]] познатих Грка и Римљана, датих упоредо да осветле њихове заједничке [[морал]]не вредности и мане. Сачувани „животи“ чине двадесет три пара биографија, а сваки пар представљао је једну грчку и једну римску личност, као и четири самосталне неупарене биографије. Како објашњава у првом пасусу „Живота [[Александар Македонски|Александра Великог]]“, Плутарха није занимало писање историје као такве, већ га је занимало да истражи утицај [[карактер]]а – доброг или лошег – на живот и судбину познатих људи. Неки од најинтересантнијих „живота“ – на пример [[Херакле|Хераклов]] и [[Филип Македонски|Филипа II Македонског]] – нису сачувани.
=== ''ЖивотŽivot АлександровAleksandrov'' ===
Njegov „Život Aleksandrov“ je jedan od pet preživelih tercijalnih izvora o makedonskom osvajaču i kralju i on sadrži anegdote i opise događaja koji se nigde drugde ne javljaju. Takođe, i njegov portret [[Numa Pompilije|Nume Pompilija]], drugog od sedam rimskih kraljeva, sadrži jedinstvene informacije o ranom [[Rimski kalendar|rimskom kalendaru]].
Његов „Живот Александров“ је један од пет преживелих терцијалних извора о македонском освајачу и краљу и он садржи анегдоте и описе догађаја који се нигде другде не јављају. Такође, и његов портрет [[Нума Помпилије|Нуме Помпилија]], другог од седам римских краљева, садржи јединствене информације о раном [[Римски календар|римском календару]].
== ДругаDruga делаdela ==
=== ''МоралијаMoralija'' ===
[[Image:Plutarchus - Moralia. De placitis philosophorum, 1531 - 3020537.tif |thumb|''Moralia'', 1531]]
Остатак његових преживелих радова је сакупљен под насловом ''[[Moralia]]'' (слободно преведено као “Обичаји'“). То је еклектичка збирка 78 есеја и преписаних говора, међу којима су: ''О Судбини или врлина Александра Великог'' – важан додатак његовом „животу“ великог војсковође, „О обожавању [[Изида|Изиде]] и [[Озирис]]а'' (кључни извор информација о [[Египат|египаткским]] верским ритуалима), и „О [[Херодот]]овој злонамерности'' (што је можда [[Реторика|реторичка]] вежба, као и беседе о Александровим достигнућима), у којима Плутарх критикује оно што сматра систематском пристрасношћу у Херодотовим делима. Међу радовима су и више филозофске расправе, као што је „О опадању пророчишта“, „О одлагању божанске казне“, „О миру душе“ и лакше теме , као што су „[[Одисеј]] [[Грил]]“, духовити [[дијалог]] између [[Хомер]]овог Одисеја и једне од [[Кирка|Киркиних]] зачараних свиња. „Моралије“ су писане раније док су „Животописи“ настали углавном у последње две деценије Плутарховог живота.
Ostatak njegovih preživelih radova je sakupljen pod naslovom ''[[Moralia]]'' (slobodno prevedeno kao “Običaji'“). To je eklektička zbirka 78 eseja i prepisanih govora, među kojima su: ''O Sudbini ili vrlina Aleksandra Velikog'' – važan dodatak njegovom „životu“ velikog vojskovođe, „O obožavanju [[Izida|Izide]] i [[Oziris]]a'' (ključni izvor informacija o [[egipat]]kskim verskim ritualima), i „O [[Herodot]]ovoj zlonamernosti'' (što je možda [[Retorika|retorička]] vežba, kao i besede o Aleksandrovim dostignućima), u kojima Plutarh kritikuje ono što smatra sistematskom pristrasnošću u Herodotovim delima. Među radovima su i više filozofske rasprave, kao što je „O opadanju proročišta“, „O odlaganju božanske kazne“, „O miru duše“ i lakše teme , kao što su „[[Odisej]] [[Gril]]“, duhoviti [[dijalog]] između [[Homer]]ovog Odiseja i jedne od [[Kirka|Kirkinih]] začaranih svinja. „Moralije“ su pisane ranije dok su „Životopisi“ nastali uglavnom u poslednje dve decenije Plutarhovog života.
Neki priređivači „Moralija“ uključuju i nekoliko radova za koje se danas zna da su „pseudibiografije“: među njima su „Životi deset besednika“ (biografije [[Deset besednika]] antičke [[Atina|Atine]], zasnovane na „Učenjima filozofa“ [[Cecilije iz Kalaste|Cecilija iz Kalaste]]) i „O muzici“. Jedan „pseudo-Plutarh“ bi mogao stajati iza ovih različitih spisa. Iako ovi tekstovi nisu Plutarhovi i potiču iz nešto kasnijeg perioda, ona su sva klasična po poreklu i imaju istorijsku vrednost.
Неки приређивачи „Моралија“ укључују и неколико радова за које се данас зна да су „псеудибиографије“: међу њима су „Животи десет беседника“ (биографије [[Десет беседника]] античке [[Атина|Атине]], засноване на „Учењима филозофа“ [[Цецилије из Каласте|Цецилија из Каласте]]) и „О музици“. Један „псеудо-Плутарх“ би могао стајати иза ових различитих списа. Иако ови текстови нису Плутархови и потичу из нешто каснијег периода, она су сва класична по пореклу и имају историјску вредност.
=== ''Quaestiones'' ===
Par zanimljivih manjih dela su „Pitanja“ (''Quaestiones'', jedno o manje važnim detaljima rimskih navika i kultova, jedno o grčkim).
Пар занимљивих мањих дела су „Питања“ (''Quaestiones'', једно о мање важним детаљима римских навика и култова, једно о грчким).
== Plutarhov uticaj ==
== Плутархов утицај ==
Plutarhovi spisi su imali ogroman uticaj na [[Engleska književnost|englesku]] i [[Francuska književnost|francusku]] književnost. [[Viljem Šekspir|Šekspir]] je često citirao – i obilno parafrazirao – prevode nekoliko Plutarhovih „Života“ u svojim dramama. [[Ralf Valdo Emerson]] i [[Transcedentalizam|transcedentalisti]] su bili pod velikim uticajem „Moralija“ (Emerson je napisao sjajan uvod u petotomno izdanje „Moralija“ u devetnaestom veku). [[Džejms Bozvel]] je navodio Plutarhove misli o načinu pisanja o životima u svom delu „Život Samjuela Džonsona“. Njegovi drugi obožavaoci bili su [[Ben Džonson]], [[Džon Drajden]], [[Aleksander Hamilton]], [[Džon Milton]] i ser [[Frensis Bekon]], kao i tako različite ličnosti kao što su bili
Плутархови списи су имали огроман утицај на [[Енглеска књижевност|енглеску]] и [[Француска књижевност|француску]] књижевност. [[Виљем Шекспир|Шекспир]] је често цитирао – и обилно парафразирао – преводе неколико Плутархових „Живота“ у својим драмама. [[Ралф Валдо Емерсон]] и [[Трансцедентализам|трансцеденталисти]] су били под великим утицајем „Моралија“ (Емерсон је написао сјајан увод у петотомно издање „Моралија“ у деветнаестом веку). [[Џејмс Бозвел]] је наводио Плутархове мисли о начину писања о животима у свом делу „Живот Самјуела Џонсона“. Његови други обожаваоци били су [[Бен Џонсон]], [[Џон Драјден]], [[Александер Хамилтон]], [[Џон Милтон]] и сер [[Френсис Бекон]], као и тако различите личности као што су били
[[Kotn Mader]], [[Robert Brauning]] i [[Mišel de Montenj]] (čiji su „Eseji“ inspiraciju i ideje crpli iz Plutarhovih „Moralija“).
[[Котн Мадер]], [[Роберт Браунинг]] и [[Мишел де Монтењ]] (чији су „Есеји“ инспирацију и идеје црпли из Плутархових „Моралија“).
== Reference ==
== Спољашње везе ==
* ''Plutarch's "Lives"'' by Alan Wardman {{ISBN|0-236-17622-6}}
{{wikiquote|en:Plutarch}}
* ''Plutarch's "Lives: exploring virtue and vice"'' by Timothy E. Duff (Oxford UP: 2002 pb) {{ISBN|0-19-925274-2}}.
* Плутарх на [[Пројекат Гутенберг]] сајту:
* ''"The Echo of Greece"'' by Edith Hamilton. The Norton Library, W.W. Norton and Company, Inc. 1957. p. 194. {{ISBN|0-393-00231-4}}. (Quote)
** [http://www.gutenberg.org/catalog/world/authrec?fk_authors=342 Плутархови радови]
** [http://www.gutenberg.org/etext/14114 Још Плутархових радова]
** [http://www.gutenberg.org/dirs/1/4/0/3/14033/14033-h/14033-h.htm#LIFE_OF_PLUTARCH Плутархова биографија] је укључена у: {{gutenberg |број=674 |име=Животи племенитих Грка и Римљана}}, енглески превод из XVIII века под уредништвом Драјдена (накнадно приредио Артур Хју Клоу).
*[http://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Roman/Texts/Plutarch/home.html Плутархова презентација на LacusCurtius] (Енглески превод из XX века већег дела од ''Lives'', ''On the Fortune or Virtue of Alexander'', ''On the Fortune of the Romans'', ''Roman Questions'', и други изводи из ''Moralia'')
== РеференцеSpoljašnje veze ==
{{Commonscat|Plutarch}}
*''Plutarch's "Lives"'' by Alan Wardman ISBN 0-236-17622-6
* Plutarh na [[Projekat Gutenberg]] sajtu:
*''Plutarch's "Lives: exploring virtue and vice"'' by Timothy E. Duff (Oxford UP: 2002 pb) ISBN 0-19-925274-2.
** [http://www.gutenberg.org/catalog/world/authrec?fk_authors=342 Plutarhovi radovi]{{Dead link|date=September 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}
*''"The Echo of Greece"'' by Edith Hamilton. The Norton Library, W.W. Norton and Company, Inc. 1957. p. 194. ISBN 0-393-00231-4. (Quote)
** [http://www.gutenberg.org/etext/14114 Još Plutarhovih radova]
** [http://www.gutenberg.org/dirs/1/4/0/3/14033/14033-h/14033-h.htm#LIFE_OF_PLUTARCH Plutarhova biografija] je uključena u: {{gutenberg |broj=674 |ime=Životi plemenitih Grka i Rimljana}}, engleski prevod iz XVIII veka pod uredništvom Drajdena (naknadno priredio Artur Hju Klou).
* [http://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Roman/Texts/Plutarch/home.html Plutarhova prezentacija na LacusCurtius] (Engleski prevod iz XX veka većeg dela od ''Lives'', ''On the Fortune or Virtue of Alexander'', ''On the Fortune of the Romans'', ''Roman Questions'', i drugi izvodi iz ''Moralia'')
{{Platonisti}}
{{Normativna kontrola}}
[[Category:Antička Grčka]]
[[Category:Antički Rim]]
[[Category:Vegetarijanci]]
[[Kategorija:Plutarh| ]]
[[ar:بلوتارخ]]
[[Kategorija:Starogrčki pisci]]
[[arz:بلوتارك]]
[[Kategorija:Rimski pisci]]
[[be:Плутарх]]
[[Kategorija:Vegetarijanci]]
[[bg:Плутарх]]
[[bn:প্লুতার্ক]]
[[br:Ploutarc'hos]]
[[bs:Plutarh]]
[[ca:Plutarc de Queronea]]
[[cs:Plútarchos]]
[[cv:Плутарх]]
[[da:Plutarch]]
[[de:Plutarch]]
[[el:Πλούταρχος]]
[[en:Plutarch]]
[[eo:Plutarko]]
[[es:Plutarco]]
[[eu:Plutarko]]
[[ext:Plutarcu]]
[[fa:پلوتارک]]
[[fi:Plutarkhos]]
[[fr:Plutarque]]
[[gl:Plutarco de Queronea]]
[[he:פלוטארכוס]]
[[hi:प्लूटार्क]]
[[hr:Plutarh]]
[[hu:Plutarkhosz]]
[[hy:Պլուտարքոս]]
[[id:Plutarch]]
[[is:Plútarkos]]
[[it:Plutarco]]
[[ja:プルタルコス]]
[[ka:პლუტარქე]]
[[ko:플루타르코스]]
[[la:Plutarchus]]
[[lt:Plutarchas]]
[[mn:Плутарх]]
[[ms:Plutarch]]
[[nl:Plutarchus]]
[[no:Plutark]]
[[pl:Plutarch]]
[[pt:Plutarco]]
[[ro:Plutarh]]
[[ru:Плутарх]]
[[simple:Plutarch]]
[[sk:Plutarchos]]
[[sl:Plutarh]]
[[sr:Плутарх]]
[[sv:Plutarkos]]
[[ta:புளூட்டாக்]]
[[th:พลูทาร์ค]]
[[tr:Plutarkhos]]
[[uk:Плутарх]]
[[zh:普魯塔克]]
| 