Jovan Ceces – razlika između verzija

'''Jovan Ceces''' ([[Grčki jezik|grč]]. Ἰωάννης Τζέτζης, oko [[1110]]–oko [[1180]]) bio je [[Vizantijska književnost|vizantijski književnik]] i [[Gramatika|gramatičar]], koji je živeo u [[CarigradIstanbul|Carigradu]]u.

Rodio se između 1110. i [[1112]]. godine kao sin jednog učitelja gramatike, a sa majčine strane poticao je od jedne bogate porodice poreklom iz [[Gruzija|Gruzije]]. U mladosti je dobio svestrano [[obrazovanje]]. Prvo je obavljao neku vrstu sekretarskog posla u jednom [[Makedonija (Grčka)|makedonskom]] gradiću Beroji, ali je zbog nekog skandala izgubio to mesto. Od [[1139]]. godine živi u Carigradu, radeći prvo u [[Popis bizantskih careva|carskoj]] [[Birokratijabirokracija|birokratiji]], a zatim se predajući poučavanju [[Klasična filologija|klasične filologije]]. Umro je između 1180. i [[1185]]. godine.

Jovan Ceces je posedovao vrlo opsežno, u pravom smislu [[Enciklopedija|enciklopedijsko]] obrazovanje. Ceces je siromah poput svog savremenika [[Teodor Prodrom|Teodora Prodroma]], isto kao i Prodrom zainteresovan za [[Poezija|poeziju]], ali i jednako zavisan od bogatih pokrovitelja i tužan zbog svoje neslobode. Pisao je u [[Proza|prozi]] i u [[stih]]u, čak više u stihu, i po tome bi mogao s pravom biti posmatran kao pesnik. Međutim, njegovo najkrupnije delo (u doslovnom smislu reči najkrupnije – 12.674 [[Politički stih|politička stiha]]) jeste svojevrsna filološko-istorijska enciklopedija pod naslovom ''Hilijade'' ili ''Istorijska knjiga'' (Βίβλος ἱστοριῶν), napisana otprilike između [[1140]]. i [[1170]]. godine. Tu je obuhvaćen raznovrstan [[Mitologija|mitološki]], [[Istorijahistorija|istorijski]] i [[Istorija književnosti|književnoistorijski]] materijal, koji se tematski vezuje za korpus njegovih ''Pisama'' (kojih ima 107).

Ceces je studirao [[Grčka književnost|starogrčke autore]] i pisao književnoistorijske komentare na [[Homer]]ovu ''[[Ilijada|Ilijadu]]'', [[Aristofan]]a, [[Hesiod]]a, [[Likofron]]a, [[Opijan]]ove ''Alievtika'' i na druga dela. Ispevao je ne samo dve manje [[Alegorija|alegorije]] uz ''Ilijadu'' i ''[[Odiseja|Odiseju]]'' u [[Politički stih|političkom stihu]], nego i jedan dodatak Homeru u [[Heksametar|heksametru]] ''(Carmina Iliaca)''. Alegoriju je uopšte voleo, i dao je još nekoliko alegorijskih sastava. Preradio je [[Porfirije]]v uvod u [[Aristotel]]ove ''Kategorije'' (delimično u [[stih]]u), a u stihu je napisao i teorijsko razmatranje o raznim [[Metrika|pesničkim stopama]], i o "razlikama pesničkim". U maloj [[Drama|dramskoj]] pesmi u jambu, Ceces se u licu Mudraca suprotstavlja pohvalnom mišljenju Seljaka, [[HorZbor|Hora]]a i [[Muze|Muza]] o životu učenih ljudi, i oplakuje mudrace, tvrdeći da njima sreća otkazuje svoju naklonost, dok su neuki srećni.