Prijeđi na sadržaj

Solvayeva konferencija

Izvor: Wikipedija
(Preusmjereno s Solvayska konferencija)
Sudionici prve Solvayeve konferencije u briselskom hotelu Metropole 1911

Međunarodni Solvay institut za fiziku i kemiju, sa sjedištem u Bruxellesu, osnovan je 1912. od strane belgijskog industrijalca Ernesta Solvaya, nakon povijesnog sastanka tzv. Solvayevog vijeća, koje je bilo prva svjetska konferencija posvećena fizici. Institut danas organizira sastanke, seminare, radionice i kolokvije.

Nakon prvobitnog uspjeha 1911., odlučeno je da se Solvayeva konferencija održava svake tri godine, te da bude posvećena otvorenim problemima u područjima fizike i kemije. Na ovim konferencijama sudjeluju najeminentniji fizičari i kemičari svijeta. Posljednja održana Solvayeva konferencija, 26. po redu iz fizike, bila je u Bruxellesu od 9. do 11. listopada 2014., na temu Astrofizika i kozmologija.[1]

Prva konferencija

[uredi | uredi kôd]

Predsjedatelj prve Solvayeve konferencije održane u jesen 1911. bio je Hendrik Lorentz. Tema konferencije bila je Radijacija i kvant. O problemima se raspravljalo iz dva različita kuta: s pretpostavkama klasične fizike te kvantne teorije. Najmlađi sudionik konferencije bio je Albert Einstein. Bili su tu još mnogi ugledni znanstvenici poput Marie Curie, Henri Poincaré i Max Plancka.

Peta konferencija

[uredi | uredi kôd]

Možda najpoznatija konferencija, peta po redu, održana je u listopadu 1927. godine, a diskutiralo se o elektronima i fotonima. Najprominentniji fizičari su diskutirali o, tada novoj, kvantnoj teoriji. Glavne ličnosti oko kojih se sve vrtilo bili su Einstein i Niels Bohr. U polemikama koje su se vodile, Einstein je uzviknuo, nezadovoljan Heisenbergovim principom neodređenosti: Bog se ne igra kockicama, na što mu je Bohr odgovorio: Ne govori Bogu šta da radi. Od 29 sudionika konferencije, sedamnaest ih je dobilo, ili će kasnije dobiti, Nobelovu nagradu, uključujući i Marie Curie, koja je jedina od njih dobila dvije Nobelove nagrade u dva različita znanstvena područja.


Solvayeve konferencije fizike

[uredi | uredi kôd]
No Godina Naslov Prijevod Voditelj
1 1911 La théorie du rayonnement et les quanta Teorija radijacije i kvanta Hendrik Antoon Lorentz (Leiden)
2 1913 La structure de la matière Struktura materije
3 1921 Atomes et électrons Atomi i elektroni
4 1924 Conductibilité électrique des métaux et problèmes connexes Električna vodljivost metala i vezani problemi
5 1927 Electrons et photons Elektroni i fotoni
6 1930 Le magnétisme Magnetizam Paul Langevin (Paris)
7 1933 Structure et propriétés des noyaux atomiques Struktura & svojstva atomske jezgre
8 1948 Les particules élémentaires Elementarne čestice William Lawrence Bragg (Cambridge)
9 1951 L'état solide Čvrsto stanje
10 1954 Les électrons dans les métaux Elektroni u metalima
11 1958 La structure et l'évolution de l'univers Struktura i evolucija svemira
12 1961 La théorie quantique des champs Kvantna teorija polja
13 1964 The Structure and Evolution of Galaxies Struktura i evolucija galaksija J. Robert Oppenheimer (Princeton)
14 1967 Fundamental Problems in Elementary Particle Physics Fundamentalni problemi u teoriji elementarnih čestica Christian Møller (Copenhagen)
15 1970 Symmetry Properties of Nuclei Svojstva simetrije jezgre Edoardo Amaldi (Rome)
16 1973 Astrophysics and Gravitation Astrofizika i gravitacija
17 1978 Order and Fluctuations in Equilibrium and Nonequilibrium Statistical Mechanics Red i fluktuacije u ravnotežnoj i neravnotežnoj statističkoj mehanici Léon van Hove (CERN)
18 1984 Higher Energy Physics Fizika viših energija
19 1987 Surface Science Fizika površina F. W. de Wette (Austin)
20 1991 Quantum Optics Kvantna optika Paul Mandel (Brussels)
21 1998 Dynamical Systems and Irreversibility Dinamički sustavi i ireverzibilnost Ioannis Antoniou (Brussels)
22 2001 The Physics of Communication Fizika komunikacije
23 2005 The Quantum Structure of Space and Time Kvantna struktura prostora i vremena David Gross (Santa Barbara)
24 2008 Quantum Theory of Condensed Matter Kvantna teorija kondenzirane materije Bertrand Halperin (Harvard)
25 2011 The theory of the quantum world Teorija kvantnoga svijeta David Gross
26 2014 Astrophysics and Cosmology Astrofizika i kozmologija Roger Blandford (Stanford)

Solvayeve konferencije kemije

[uredi | uredi kôd]
No Godina Naslov Prijevod Voditelj
1 1922 Cinq Questions d'Actualité Pet aktualnih pitanja William Jackson Pope (Cambridge)
2 1925 Structure et Activité Chimique Struktura i kemijski aktivitet
3 1928 Questions d'Actualité Aktualna pitanja
4 1931 Constitution et Configuration des Molécules Organiques Konstitucija i konfiguracija organskih molekula
5 1934 L'Oxygène, ses réactions chimiques et biologiques Kisik i njegove kemijske i biološke reakcije
6 1937 Les vitamines et les Hormones Vitamini i hormoni Frédéric Swarts (Ghent)
7 1947 Les Isotopes Izotopi Paul Karrer (Zurich)
8 1950 Le Mécanisme de l'Oxydation Mehanizam oksidacije
9 1953 Les Protéines Proteini
10 1956 Quelques Problèmes de Chimie Minérale Neki problemi anorganske kemije
11 1959 Les Nucléoprotéines Nukleoproteini Alfred Rene Ubbelohde (London)
12 1962 Transfert d'Energie dans les Gaz Prijenos energije u plinovima
13 1965 Reactivity of the Photoexcited Organic Molecule Reaktivnost fotopobuđenih organskih molekula
14 1969 Phase Transition Fazni prijelazi
15 1970 Electrostatic Interactions and Structure of Water Elektrostatske interakcije i struktura vode
16 1976 Molecular Movements and Chemical Reactivity as conditioned by Membranes, Enzymes and other Molecules Molekularna dinamika i kemijska reaktivnost uvjetovana membranama, enzimima i drugim molekulama
17 1980 Aspects of Chemical Evolution Aspekti kemijske evolucije
18 1983 Design and Synthesis of Organic Molecules Based on Molecular Recognition Dizajn i sinteza organskih molekula bazirana na molekularnom prepoznavanju Ephraim Katchalski (Rehovot) & Vladimir Prelog (Zurich)
19 1987 Surface Science Znanost o površinama F. W. de Wette (Austin)
20 1995 Chemical Reactions and their Control on the Femtosecond Time Scale Kemijske reakcije i njihova kontrola na skali femtosekunde Pierre Gaspard (Brussels)
21 2007 From Noncovalent Assemblies to Molecular Machines Iz nekovalentnih sklopova do molekularnih mašina Jean-Pierre Sauvage (Strasbourg)
22 2010 Quantum Effects in Chemistry and Biology Kvantni efekti u kemiji i biologiji Graham Fleming (Berkeley)
23 2013 New Chemistry and New Opportunities from the Expanding Protein Universe Nova kemija i nove mogućnosti iz proširenja proteinskoga svemira Kurt Wüthrich (ETH Zurich)

Vanjske poveznice

[uredi | uredi kôd]

Izvori

[uredi | uredi kôd]