док

Russian

Pronunciation

• IPA^(key): [dok]
• Homophones: дог

Etymology 1

Noun

док • (dok) m inan (genitive до́ка, nominative plural до́ки, genitive plural до́ков)

1. dock

Declension

Declension of док (inan masc-form velar-stem accent-a) 

	singular	plural
nominative	до́к dók	до́ки dóki
genitive	до́ка dóka	до́ков dókov
dative	до́ку dóku	до́кам dókam
accusative	до́к dók	до́ки dóki
instrumental	до́ком dókom	до́ками dókami
prepositional	до́ке dóke	до́ках dókax

Related terms

• докер (doker)

Etymology 2

Noun

док • (dok) m anim pl

1. genitive/accusative plural of до́ка (dóka)

Serbo-Croatian

Etymology 1

Inherited from Proto-Slavic *do kъ, as if from до̏ + к.

Pronunciation

• IPA^(key): /dôk/

Conjunction

до̏к (Latin spelling dȍk)

1. while, as long as

   док је чов(ј)ек млад, не брине о здрављу ― while one is young, he doesn't care about health

2. until, till

   овдј(е) ћу чекати док се она не врати ― I'll wait here until she returns

3. while, whereas

   ми се бринемо за кућу, док је њему свеједно ― we worry about the house, while he doesn't care at all

Synonyms

• (until): до́кле̄

Etymology 2

Borrowed from English dock.

Pronunciation

• IPA^(key): /dôk/

Noun

до̏к m (Latin spelling dȍk)

1. dock, wharf

   сухи/суви док ― dry dock

Declension

Declension of док

	singular	plural
nominative	до̏к	до̀кови
genitive	до̀ка	докова
dative	доку	доковима
accusative	док	докове
vocative	доке	докови
locative	доку	доковима
instrumental	доком	доковима

References

• “док” in Hrvatski jezični portal
• “док” in Hrvatski jezični portal
• “док”, in Речник српскохрватскога књижевног језика (in Serbo-Croatian), Друго фототипско издање edition, volume 1, Нови Сад, Загреб: Матица српска, Матица хрватска, 1967–1976, published 1990, page 717