Protjerivanje Štukana: Beograd pokazuje nemoć i frustraciju

Dobro je da vlast u Srbiji, i na ovaj način, pokazuje koliko je destruktivna i glupa, i da treba svoje lice da pokaže pred celim svetom, svojom publikom i glasačkim telom! Ovo je rečenica koju je glumac i pisac Feđa Štukan izrekao po sletanju na sarajevski aerodrom posle proterivanja, odnosno zabrane ulaska u Srbiju.

Ovako definisano stanje onoga što je Štukan prošao i doživeo na aerodromu Nikola Tesla u Beogradu, na najbolji način opisuje današnju aktuelnu vlast, ali slobodno možemo reći i većinsku Srbiju. Ona je još jedan živi dokaz da Srbija i dalje živi u prošlosti, da su joj devedesete godine ostale u glavi, i da ne postoji ni promil šanse da se nešto na bolje promeni u narednom periodu.

Zabraniti umetniku da iz susedne države dođe u Srbiju i učestvuje na nekom kulturnom skupu u 21. veku bez ikakvog valjanog pravnog objašnjenja sem da je u pitanju „negativna procena bezbednosnog rizika“? Još će ispasti da je Srbija Štukanu spasila život, jer bi mu neko sigurno naudio ako je već tako procenila Bezbednosno-informativna agencija.

Uznemirena vlast

Štukan nije vlasti u Beogradu uznemirio zbog svojih uloga, a kakva je vlast ne bi ni to iznenadilo. Glumio je on u jednoj seriji u Srbiji – Klan, koja govori o nastanku kriminalnog klana koji podseća na onaj koji je likvidirao premijera Srbije Zorana Đinđića. Oni koji su gledali seriju su ubeđeni da je on glumio lik Ljubiše Buhe Čumeta. Bilo bi glupo da je bezbednosna opasnost zbog te uloge. Prošla su ona vremena kada su glumce jurili na ulicama zato što su glumili Nemce i domaće izdajnike u ratni filmovima.

Čak ni njegova knjiga Blank nije zapatila neku vrstu cenzure i zabrane u Srbiji zbog njegove ispovesti o učestvovanju u ratu u Armiji BiH. Štukan ju je izdao 2021. godine. Promovisao ju je 2022. godine bez nekih većih problema u Srbiji. Gostovao je na televizijama, doduše onim nezavisnim od dugačke ruke upravljanja Aleksandra Vučića. Predstavio je svoju autobiografiju u Novom Sadu, Beogradu, Valjevu… Kako Vučićevoj vlasti nije smetalo tada što je snajperista armije BiH promovisao svoju knjigu po Srbiji, potpuna je enigma. Promakao mu je tada, ali nije na Protestu protiv nasilja

“Drznuo” se tako Štukan i našao se nekim poslom u Beogradu tokom trajanja protesta zbog masovnih ubistava u osnovnoj školi Ribnikar i selima u okolini Mladenovca. Malo je bilo to što je šetao sa desetinama hiljada ljudi, već je sam protest komentarisao u izjavi Zoranu Kesiću, “24 minuta sa Zoranom Kesićem”. Na Štukanovu žalost, vlasti u Srbiji ne praštaju tako nešto, a onda su se dosetile da je “snajperista” i “esktremista”. Tako je omiljeni tabloid predsednika Srbije objavio za njega da je “muslimanski esktremista koji poziva na nasilje u Beogradu”. Pre pojavljivanja na protestu Srbija protiv nasilja, o Štukanu je taj isti tabloid izveštavao kao o uspešnom glumcu.

Utjecaj Vulina

Zanimljivo je da je priča o zabrani ulaska u Srbiju i proterivanju ljudi postalo aktivno kako je BIA zagospodario verni Vučićev sluga i imenjak Vulin. On se hvalio da je lično zabranio ulazak pevačici iz BiH Selmi Bajrami.  Pored bosansko-hercegovačkih umetnika, Vulinova posebna strast su bila proterivanja i cinkarenja Rusa, protivnika Vladimira Putina. Neki od njih su zahvaljujući Vulinu završili u ruskim zatvorima za šta je bivši šef BIA nagrađen sa čak dva ruska ordena.

Interesantno je da se ovim slučajem nije bavio Vulinov mentor – Vučić. Bilo bi zanimljivo čuti šta on ima da kaže tim povodom, ali treba i njega razumeti. Trenutno se bavi prognoziranjem nove svetske katastrofe i spašavanjem Srbije putem letećih automobila i uvozom delfina.

Zabranom ulaska Štukanu u Srbiju, Beograd pokazuje svu svoju nemoć i frustraciju. Za Vučića je svet, u političkom i nacionalnom smislu, stao onoga trenutka kada su imaginarne granice velike Srbije nestale poput sapunice. Nikako da se pomiri sa time, i kao da stalno stavlja do znanja svima nama da se ratovi na teritoriji bivše SFRJ još nisu završili. Svoju nemoć pokazuje tako što se lično sveti , danas glumcu, a juče pevačici. Sve to prati priča o njegovom velikom patriotizmu na koji ne sme da padne nikakva mrlja. Neko bi rekao da je dobro što svoje frustracije iskaljuje na strancima, pre svega Bošnjacima i Rusima, a ne, u tom drastičnom smislu, i na svojim sugrađanima. Mnogi od njih su učinili mnogo već greh nego što je to bila Štukanova poruke sa prošlogodišnjeg protesta koja je govorila o tome da se treba odlučnije suprotstaviti vlastima. Pitanje je dana kada će Srbija dobiti svog Navaljnija, ili kada će neki od nezavisnih novinara biti skraćen za glavu.

Vučićeve reakcije

Štukan je spašen od takvog scenarija, jer je njemu zabranjen ulazak u Srbiju. Oni koji ostaju u Srbiji i koji se čudom čude kojim putem ide Srbija, nisu, niti će biti sve dok je na vlasti neko ko u umetnicima vidi “bezbednosne rizike”.

Taj isti Vučić je na mnoge druge, dramatičnije, situacije reagovao sasvim drugačije, jer je jasno da njegovu silu i moć mogu da osete samo oni koji su slabiji i nezaštićeniji od njega. Oni drugi znaju kako sa njim izaći na kraj. Pominjali smo primer mađarskog premijera Viktora Orbana koji se stalno u javnosti pojavljuje sa šalom oko vrata na kojem su iscrtane granice “Velike Mađarske”. Orban je, međutim, danas srpski brat, a Štukan “bezbednosni rizik”. Poput srpskih vlasti iz devedesetih, i ova Vučićeva, nepogrešivo ume da vuče, što reče Štukan, glupe i destruktivne poteze. I to svakodnevno.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.