Doktor Milić, nova realnost Srbije

Srbija se posle čitavog niza godina susreće sa jednom zanimljivom, a možemo slobodno reći i optimističnom, političkom pojavom. U pitanju je doktor Dragan Milić, kardiovaskularni hirurg iz Niša. On je izašao na lokalne izbore u trećem po veličini gradu u Srbiji i osvojio 25 odsto glasova.

Za razliku od ostatka opozicije kojoj je u Srbiji uvek nešto falilo ne bi li saopštila na vreme rezultate glasanja, ova Grupa građana, zajedno sa ostatkom opozicije, izašla je oko dva sata po završetku glasanja sa podatkom da je Sprska napredna stranka u koaliciji sa još desetak stranaka i pokreta izgubila izbore u Nišu. Tu informaciju su kasnije potvrdile još dve organizacije, obe bliske predsedniku Srbije i neprikosnovenom lideru SNS-a Aleksandru Vučiću – Ipsos i Cesid. Sutradan ujutru se desilo da je Vučić prvi put, odnosno njegova stranka, demantovala Ipsos i Cesid, i nekakvom magijom jedan mandata dodelila manjinskoj listi Ruske stranke ne bi li SNS ipak opstala na vlasti i u Nišu.

Upravo je Milić stao pred građane, saopštio rezultate i više nego odlučno rekao da je od te večeri Niš slobodan grad i da ne postoji nikakva šansa da njegova Grupa građana podrži naprednjake u budućoj Skupštini grada.

Nada koje godinama nije bilo

Srpska opoziciona javnost, naviknuta na konstantne i neprekidne poraze na izborima od Vučića, sa oduševljenjem se okrenula Miliću videvši u njemu onu nadu koje godinama nije bilo u Srbiji. Prvo što je Milić poručio opoziciji, pre svega onoj u Beogradu, bilo je da ih ostave na miru da se oni sami izbore sa izbornom nepravdom i očiglednom krađom, pošto su uspeli da dokažu da su u zapisnicima prepravljani glasovi upravo za Rusku stranku koja je “osvojila” taj jedan presudni mandat za svega sedam glasova iznad cenzusa.

Naglasio je da se protiv izborne krađe neće boriti na demonstracijama i da u “Nišu nećemo imati krvave glave”. Insistira da se bori kroz institucije, ali mu za sada to mnogo ne polazi za rukom, jer Vučićeva Srbija je bila i ostala ista – nemoguće ga je pobediti, a još je više nemoguće da on preda vlast naročito u Nišu.

Druga stvar koju je jasno celoj javnosti u Srbiji stavio do znanja jeste to da je rekao da, i pored toga što je nosilac liste koja je od svih opozicionih osvojila najviše glasova u Nišu, on neće biti novi gradonačelnik. Prema njegovim rečima, Niš treba da vodi neko ko je tehnokrata, a ne hirurg. On se nada da će ostati u niškom Kliničkom centru i da će i dalje da radi svoj posao.

Neće mu biti lako, jer je već izgubio jedan posao i to mesto vanrednog profesora na Medicinskom fakultetu u Nišu. Pre nekoliko dana javno je rekao da se protiv njega vodi ozbiljna kampanja da se “skloni” i iz Kliničkog centra. Bez obzira na sve to, i na sve veće simpatije, Milić i dalje ne razmišlja da pozove na ulice svoje sugrađane. Veruje da će se SNS dozvati pameti i viteški priznati poraz u Nišu.

Doktor Milić je javnosti postao poznat posle akcije koju je sproveo na klinici na kojoj radi. Zajedno sa svojim kolegama je vikendima non-stop operisao pacijente i tako ukinuo listu čekanja za kardiovaskularne operacije u Nišu. Neki su u tom činu videli i nešto drugo, ali izborni rezultati u Nišu su jasno pokazali da je Milić, upravo zbog toga, stekao ogromno poverenje svojih sugrađana.

Sumorna stvarnost

Zanimljivo je da ni u jednom javnom nastupi nijednom nije pomenuo Vučića, što mu mnogi zameraju. On njima spremno odgovara da su imali toliko godina da se dokažu i da nisu ništa uspeli da konkretnije urade. To je, na žalost, sumorna stvarnost Srbije, jer i posle dva lokalna izborna ciklusa, u Srbiji i dalje ne postoji nijedan grad ili opština gde je na vlasti opozicija. Ima bitno drugačiji pristup od kompletne opozicije.

Što se njega tiče, on možda i mora da uvažava ostatak opozicije u Srbiji, ali opozicija mora da se pomiri sa time da je Milić postao relevantan politički faktor u Srbiji. Mnogi se nadaju da bi upravo on mogao da bude novi lider opozicije, ako ne i predsednički kandidat na izborima 2027. godine, na kojima Vučić nema pravo da se ponovo kandiduje pošto je izabran u dva mandata na tu funkciju. Pitanje je samo kakve su njegove političke ambicije.

Vučić je sigurno svestan postojanja doktora Milića i onoga šta bi on mogao da postane. Njegova medijska mašina zla je već upaljena i o Miliću se na sve strane govori kao o plagijatoru, vlasniku velikog broja vrednih nekretnina, kao i da “svakoga dana odlazi u američku ambasadu u Beogradu”. Predsednik Srbije će sigurno imati problema u budućnosti sa Milićem, kao i deo opozicije koji sebe smatra jedinom i bezgrešnom.

Pored Milića, postoje još neke lokalne Grupe građana i pokreti koji su ostvarili dobre rezultate u koje sigurno spada i Savo Manojlović koji je u Beogradu sa svojom samostalnom listom osvojio 17 odsto glasova, više nego onaj deo opozicije koji je izašao na izbore 2. juna. Pred svima njima je puno rada i truda, ali upravo ovo što rade sada obeležiće njihov nastavak karijere. Srbija je zemlja u kojoj su moguća svakakva čuda, pa čak i da sve i ova priča izjalovi poput mnogih drugih na jedan od već viđenih načina. Pred Milićem i svima njima je period strašne satanizacije i pokušaja da se privole Vučiću. Možda ovoga puta njeni građani imaju pravo da se nadaju boljim vremenima, barem kada je politička borba protiv Vučića u pitanju.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.